KIKINDA - Ima šta da se vidi!
Želju Kikinđana da jedini sačuvan mlin na konjski pogon u Srbiji, sagrađen daleke 1899. godine, dodatno afirmišu sve više prepoznaju turisti, ali i inostrana stručnja javnost. Raritetnu lepoticu Suvaču, koja je pod zaštitu države kao spomenik kulture stavljena 1951. godine, a 1990. proglašena za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, posetio je Donovan Ripkem, vodeći stručnjak za projekte održive rehabilitacije kulturnog nasleđa u SAD i širom sveta.
Utemeljivač ekonomike kulturnog nasleđa nije krio da je fasciniran onim što je video ispod 8,6 metara visoke glavne drvene konstrukcije, ali i u ostalim prostorijama Suvače:
-Veoma sam uzbuđen što sam video stari mlin, jedinstven atribut ove sredine, koji je u tom pogledu nezamenljiv. Možete napraviti novo golf igralište i zabavni park, ali ne možete ponovo da izgraditi ovakav mlin. Suvača ima međunarodni značaj, a najviše mi se sviđaju njena fizička i kulturna višeslojnost.
Ovo je mogućnost koju su ljudi prepoznali, a to je povezivanje fizičkog vlakna izgrađenog nasleđa sa baštinom koju predstavljaju hrana i kuhinja u direktnom odnosu na mlin - rekao je za Kurir Ripkem, i podvukao da ovako važan resurs zaslužuje restauraciju koju treba da podrže i sve relevantne inostrane institucije.
Uglednog stručnjaka prijatno je iznenadila činjenica da nije jedini Amerikanac koji je posetio Suvaču. Tri studentkinje antropologije iz Pitsburga, proletos su boravile u Kikindi i okolini. Istražujući u Ostojićevu kod Čoke, najveću nekropolu bronzanog doba na teritoriji Srbije, nisu propustile priliku da posete Suvaču. Lidija Milašinović, direktorka kikindskog Narodnog muzeja, navodi da je u toku adaptacija mlinareve sobe:
-Pred nama je veliki posao rehabilitacije Suvače. U svetu se više ne rade konzervacije i restauracije nego rehabilitacije. Dosad je saniran krov, izgrađena staza, a obezbedićemo i prostor za održavanje radionica. Najvažnije da se paralelno sa radovima, odvija i rehabilitacija Suvače. Bitno nam je da je oživimo, kako ne bi ostala spomenik kulture- poručuje ona.
Mlela žito, ali i biber i cimet
Sredinom 19. veka, samo u Kikindi i okolini, bilo je pedesetak ovakvih mlinova. U njima su se mleli žito, kukuruz i paprika, a ređe biber i cimet. Upregnuti konji obrtali su veliku drvenu osovinu, a za sat vremena mogli da samelju sto kilograma pšenice.
S.U.
