Mikroorganizmi čine najveći deo biološke faze zemljišta i aktivno učestvuju u stvaranju i održavanju zemljišta, kao i u ostvarivanju njegove plodnosti. Većina bioloških procesa u zemljištu (80-90%) odvija se zahvaljujući enzimatskim sistemima mikroorganizama.
Ishrana biljaka direktno je vezana za aktivnost mikroorganizama, te je za uspešnu biljnu proizvodnju neophodno obezbediti uslove za optimalno proticanje mikrobioloških procesa. Osnovni biogeni elementi u zemljištu se nalaze pretežno vezani u organskim jedinjenjima i u takvom obliku nisu direktno dostupni biljkama. Mikroorganizmi imaju ključnu ulogu u mineralizaciji organskih jedinjenja i mobilizaciji teško rastvorljivih neorganskih jedinjenja, čime obezbeđuju biljke asimilativima i direktno učestvuju u formiranju prinosa gajenih biljaka. Proces stvaranja humusa je veoma složen i dugotrajan proces, a centralnu ulogu u sintezi humusa imaju upravo mikroorganizmi.
Struktura i funkcionisanje mikrobnih zajednica odraz je interakcije brojnih abiotičkih i biotičkih faktora u zemljištu, a u poslednje vreme veliki uticaj imaju i brojne agrotehničke mere. Mikroorganizmi se u zemljištu nalaze u određenim uravnoteženim odnosima koji su karakteristični za svaki tip zemljišta i klimatsko područje, a pojedine agrotehničke mere mogu dovesti do poremećaja tih odnosa, što se manifestuje smanjenjem njihove brojnosti i enzimatske aktivnosti.
Savremena poljoprivredna proizvodnja podrazumeva neracionalnu upotrebu velikih količina pesticida i mineralnih đubriva, što značajno narušava kvalitet poljoprivrednih zemljišta, utiče negativno na životnu sredinu, na kvalitet hrane i zdravlje ljudi.
Kako bi se umanjili negativni efekti intenzivne poljoprivredne proizvodnje u svetu se teži sve većoj primeni mikroorganizama, koji bi delom mogli zameniti mineralna đubriva i pesticide. Čiste kulture mikroorganizma primenjuju se za proizvodnju mikrobiloških đubriva, stimulatora rasta biljaka i preparata za zaštitu od bolesti i štetočina.
Pogledajte sve savete iz oblasti poljoprivrede
