„Kod nas je samo 10 posto ljudi klalo ovih dana jagnjiće i spremalo slavlje. Ima tako 10 i više godina, jer je veliki broj naših Roma otišao u Protestansko evanđeosku crkvu koja zabranjuje klanje životinja na taj praznik i Đurđevdan ne priznaje kao romski praznik“, pričaju Avdo i Bane u romskom naselju u Podvorcu, gde čekaju kupca za jagnjeću kožu i gde se noćas i rano jutros slavio đurđevdansku uranak.
Romi u Leskovcu žive u tri naselja, u Sat mali, Podvorcu i u naselju Slavka Zlatanovića, mesto okupljanja na propovedi Evanđeoske crkve
Slična situacija je i u Sat mali.
Članovi prve porodice na koju smo naišli i sa kojom smo razgovarali rekli su nam da oni ne slave Đurđevdan već nekoliko godina, ali da prošetamo naseljem i da ćemo sigurno naći nekog ko slavi.
Pedeset metara dalje, naišli smo na veselo društvo koje uz zvuke glasne muzike i piće, peče jagnje na ražnju. Naš sagovornik Aljilji Aljilj objašnjava da praznovanje Đurđevdana kod Roma koji žive u Srbiji, nema toliko veze sa pravoslavljem, koliko sa Josipom Brozom.
Đurđevdan je Romima obeležje nečega što predstvalja njihov duh i teži da okupi sve Rome, nešto poput etničkog obeležja koje se urušava pod naletom rascepa unutar same romske zajednice
„Za vreme komunizma, svima je bilo zabranjeno da slave i idu u ckvu, ali je Tito rekao – to je romski praznik, romska slava i od tada Romi slave Đurđevdan“, priseća se na svoj način ovaj stariji čovek.
Romi u Leskovcu nisu verski homogeni. Neki se pridržavaju pravila Srpske pravoslavne crkve, drugi ostalih hrišćanskih konfesija, ali u velikom broju ima i Roma muslimanske veroispovesti. Oni se drže pravila koja nalaže Kuran.
Nedavno su u Sat mali dobili i verski objekat, džamiju, za potrebe islamske veroispovesti. Oko stotinak porodica ovog naselja posećuje džamiju, a kako saznajemo, dvadeset porodica uči arapski jezik.
Ranije je, pričaju nam meštani ove mahale nedaleko od centra Leskovca, Đurđevdan slavio veći broj porodica, uz obavezno odevanje svečane odeće i specifično jagnjeće pečenje.
Romi slave Đurđevdan 6. i 7. maja. Prvog dana se praznuje u okviru porodice i prijatelja, dok drugog dana obilaze groblje, i odaju počast preminulima
Međutim, mnogi Romi koji su živeli na zapadu, pvenstveno u Nemačkoj i Austriji, prihvaltili su običaje koje tamošnje društvo nalaže, po kataločkim ili protestanskim običajima.
„Pa, ovako, Đurđevdan ne slave ti naši stranci, ne slave naši Muslimani, a dokrajčili su nas ovi domaći pentakostalci jer se ta Evanđeoska crkva omasovila u Leskovcu. Ostali smo u manjini mi koji slavimo i sve je izgubilo draž. Ostao je zajednički taj uranak koga od večeri do ranog jutra dočekujemo na trgu u Podvorcu i to uglavnom mladi“, priča Ramo Bakić.
Inače, „Romski Đurđevdan“ se može uporediti sa obeležavanjem i praznovanjem Prvog maja. Praznik nije bio ranije verski orjentisan, već je težio da okupi porodicu i prijatelje, uglavnom napolju, gde se uz piće, jelo i obaveznu romsku muziku druže.
Romi slave Đurđevdan 6. i 7. maja. Prvog dana se praznuje u okviru porodice i prijatelja, dok drugog dana obilaze groblje, i odaju počast preminulima.
(Marija Paravinja/Milica Ivanović/Jugmedia.info)
