Kako su naveli u Upravi, u periodu od 1995. godine, kada je bio prvi pokušaj legalizacije, do 2014. godine kada je bio poslednji poziv za legalizaciju, primili su oko 30.000 zahteva vlasnika objekata, mada među njima ima i nekoliko hiljada ponovljenih.
"Od ukupnog broja predatih zahteva za legalizaciju svega oko 1.000 je kompletno, sa svom potrebnom dokumentacijom. Duplih zahteva ima, jer su pojedini vlasnici objekata, iz straha da se njihov predmet nije zaturio, dostavljali dokumentaciju po dva puta", kazao je zamenik načelnika niške Uprave za planiranje i izgradnju Miroljub Stanković.
Prema njegovim rečima, zaposleni u Upravi i u Direkciji za izgradnju grada Niša imaju još puno nedoumica oko primene novog Zakona, a još nisu dobili ni verziju novog zakona, tako da ne mogu da odgovore na sva pitanja građana."Jedno od najznačajnijih pitanja je šta raditi sa ljudima koji su već ušli u proceduru legalizacije po starom zakonu i koji po tom zakonu treba da plate mnogo veću nadoknadu za legalizaciju, nego što bi je platili po novom zakonu", rekao je Stanković.
On je dodao da je Direkcija za izradnju grada Niša velikom broju građana obračunala nadoknadu za legalizaciju po starom zakonu, ali da sada nema pravo da ih oslobodi plaćanja.Stanković je ocenio izvesnim da će građani primenom Zakona o ozakonjenju bespravnih objekata imati mnogo manje posla oko prikupljanja dokumentacije potrebne za legalizaciju objekata."Novi zakon zahteva dostavljanje Izveštaja o zatečenom stanju, a izveštaj podrazumeva svega 20 do 30 odsto dokumentacije koju su investitori do sada dostavljali.
Izveštaj će svakako morati da sastavljaju stručnjaci, građani to neće moći sami", izjavio je Stanković. Prema njegovim rečima, investitori koji su već dostavili kompletnu dokumentaciju neće morati naknadno da dostavljaju izveštaj i skoro svi njihovi zahtevi za legalizaciju biće pozitivno rešeni.
