Prikaži najnovije vesti
branko radun, foto Beta

Viktorijina tajna

Komentar 25

Šta nam to donosi poseta Viktorije Nuland, pomoćnika državnog sekretara? Prvo da vidimo ko je Viktorija...

Ona je zadužena za Evropu (i Evroaziju) i ima značajna ovlašćenja u administraciji. Bila je ključni igrač u Ukrajini kad je u Kijevu došlo do prevrata, koji je imao ogromne geopolitičke posledice. Tad je na presretnutom snimku razgovora s ambasadorom u Kijevu rekla ono „Fuck the EU“, stavljajući na mesto značaj Brisela u ukrajinskoj krizi. Njen muž je Robert Kagan, istoričar i vodeći neokonzervativac, koji sebe više voli da nazove „liberalnim intervencionistom“. Neokonzervativci su uticajna ideološko-interesna formacija koja je kreirala ili uticala na kreiranje američke spoljne politike tokom proteklih decenija. Suština njihove ideološke priče je forsiranje ideje i prakse permanentne revolucije kojom se agresivno „promoviše“ demokratija i američki interesi. Obojene revolucije u funkciji jačanja američke moći i fokus na Rusiju su stubovi njihove politike

Viktorija Nuland došla je u Beograd u posetu koja je najavljena i koja je imala definisan dnevni red, no isto tako postoje i specifičnosti. Došla je s listom standardnih američkih zahteva u vezi sa Kosovom i evrointegracijama posle bregzita, ali i akutnih u vezi sa Republikom Srpskom i odnosom s Rusijom. Vašingtonu se ne sviđa činjenica da je Srbija podržala Srpsku, a time i otežala pritisak na Dodika da se povuče sa vlasti. Viktoriju strateški zanima odnos Srbije prema Rusiji. Ona je zadužena za Evropu i Rusiju i ekspert je za Rusiju od svojih univerzitetskih dana, kad se bavila ruskom literaturom i kulturom, pa do prevrata u Kijevu, kad se bavila ozbiljnijim temama.

Nju sigurno zanima sadržaj razgovora koje je Vučić vodio s Putinom, a koji su tajna i za Viktoriju. Ono što zanima američke stratege je kakva je šansa da u slučaju „krize“, a to znači još intenzivnijeg pritiska i jače podrške „patkama“, Vučić odluči da odigra na „rusku kartu“. Viktorija je došla u Srbiju da bi obezbedila da srpsko-ruski odnosi ne pređu „crvenu liniju“ koju toleriše Vašington. Pritisak na Srbiju u vezi sa tim se podrazumeva. No, isto tako su Amerikanci svesni da prevelik pritisak i uslovljavanje mogu gurnuti Srbiju jače prema Rusiji. A to je nešto što ni oni ne bi rizikovali.

Branko Radun, politički analitičar

Pratite KURIR na VIBERU: http://chats.viber.com/kurir