Reći da je položaj knjige i pisaca u današnje vreme sjajan, bilo bi netačno i neozbiljno. Ne bi, međutim, bilo loše osvrnuti se na opštu kuknjavu „kulturnih radnika“ i videti šta je u njoj osnovano, a šta ne. Pre svega, položaj knjige i pisaca nikada nije bio dobar, budući da se u vremenima „materijalne eksploatacije čoveka po čoveku“, kako bi to rekao Marks, većina pisaca uvek borila za puko preživljavanje, a da su u real-socijalističkim vremenima autorima gušene umetničke slobode. Naše vreme je vreme postmodernog kolonijalizma, pa u zemlji koja je polukolonija, i pritom ima mali broj stanovnika, a time i potencijalnih čitalaca, čak ni tiražni autori ne mogu da se osiguraju na duži rok - preostaje im da se raduju trenutnom uspehu i strepe pred neizvesnom budućnošću.Naoko paradoksalno, čak i oni pisci koje kolonizatori plaćaju da, kao nekada „pesnici revolucije“, sumnjiv talenat traće na apologiju globalnog poretka, uglavnom žive bedno jer im je „platni razred“ prilično nizak. Prva stvar za koju bi pisci, kao i ostali umetnici, trebalo da se bore svakako jeste povećanje budžeta za kulturu, koji je katastrofalan - procentualno višestruko manji čak nego i u susednim kolonijama i polukolonijama - a druga je da se taj budžet raspoređuje barem donekle pravedno i pošteno.Ozbiljno povećanje tog budžeta, međutim, nije realno očekivati jer, kao što rekosmo, postmodernim polukolonijama, kao ni klasičnim kolonijama, nije „projektovan“ kulturni procvat.A čak i kada bi se dogodilo čudo i kada bi se budžet višestruko povećao, o poštenoj raspodeli ne bi bilo govora jer bi pobedio prećutni savez lokalnih muvatora, uvezanih sa“ politički korektnim“ mediokritetima, i globalnih dirigenata kojima je prihvatljivije da „dovitljivi“ kulturnjaci iz korpusa kolonizovanih naroda nešto ućare za sebe, nego da kolonizovani narodi steknu samosvest koju kulturni procvat obezbeđuje.Da li je logična konsekvenca ovakvog stanja fatalizam?Ne, treba se boriti, ali sa svešću da se ne može postići mnogo i da je, u uslovima u kojima živimo, i mali uspeh veliki.Vladimir Kecmanović, pisac
