BEOGRAD - U Muzeju istorije Jugoslavije, najprimerenijem mestu da se predstavi monografija Miroslava Milutinovića "Automobili i Josip Broz Tito 1912-1980" u izdanju Službenog glasnika, danas su se okupili, pored novinara, mnogi koji su radni vek proveli u neposrednoj blizini doživotnog predsednika SFRJ.
Pored autora i urednika knjige, aktuelnog direktora Sektora za izdavanje knjiga JP Službeni glasnik Petra V. Arbutine koji je pre tri godine preuzeo rukopis, o knjizi su govorili Titov unuk i pisac predgovora Josip Broz mlađi, istoričar sa Instituta za savremenu istoriju prof. dr Predrag Marković, savetnik Muzeja istorije Jugoslavije Momo Cvijović, predstavnik Udruženja istoričara automobilizma Aleksandar VIdojković, osnivač i vlasnik jedinog Muzeja automobila u Srbiji i bivši ministar kulture Srbije Bratislav Petković.
Autor je na kraju "prozvao" Dobroslava Smajovića rezervnog vozača koji je trebalo da vozi predsednika Tita u slučaju da su dvojica stalnih vozača Marko Agbaba i Ivan Kužnik bili sprečeni da i on oceni knjigu. Josip Broz mlađi je konstatovao da su u knjizi obuhvaćeni svi automobili kojima se vozio njegov deda, bilo da ih je kupila država, da ih je dobio na poklon ili ih je nabavio za lične potrebe.
On je kazao da Tito nije ni jedan automobil poklonio nekom od članova najbliže porodice već je ličnim sredstvima kupio kola svom najmlađem sinu Miši i unicuma - svom imanjaku Joški i Slavici kada su napunili 18 godina i mogli da steknu vozačku dozvolu.
Joška Broz je izrazio duboko žaljenje što štampanje ove jedinstvene monografije nije dočekao Marko Agbaba koji je najčesće vozio predsednika i zato mu je pripala čast da odveze i njegov kovčeg da groba. Marković, kome je Muzej istorije Jugoslavije upravo štampao sažetu biografiju Tita koja će biti prevedena na više stranih jezika za brojne posetioce koji dolaze da posete ceo memorijalni centar u okviru koga je i Muzej, pohvalio je Službeni glasnik što je objavio nekoliko značajnih istoriografskih i ozbiljnih publicističkih knjiga vezanih za Tita, njegovo učešće u Drugom svetskom ratu i a zatim 35 godina dugu vladavinu Jugoslavijom.
Kako je ocenio Marković, niko se do sada nije setio da se kroz istoriju Titovih automobila pozabavi u stvari istorijom automobilizma u regionu tokom 20 veka. Knjiga, kako je primetio Marković, do najsitnijih detalja opisuje automobile koje je Tito vozio ili je bio u njima vožen i pokazuje do koje mere je Tito voleo automobile.
Knjiga, rekao je on, počinje anegdotom o tome da je Tito dok je radio dve godine u nemačkoj fabrici Dajmler-Benc bio i probni vozač, a opisujue i kako je umeo da rasklopi i iznova sklopi motor svakog automobila. Marković je našao i podatak da je Tito tokom boravka u ruskom selu Mihajlovka gde se oženio prvom ženom Pelagijom bio zaposlen kod gazde koji je imao automobil i on mu ga je održavao i koji je nazvao "Mercedes" iako nije bio proizveden u Dajmlerovoj fabrici.
U knjizi se, nastavio je Marković, mogu pratiti podaci o automobilima koje su za partijskog genseka Tita nabavljali komunisti iz svojih fondova kao i sve vrste kola kojima se vozio tokom rata a radilo se uglavnom o ratnom plenu.
Prvi upravnik Memorijalnog centra posle Titove smrti Ranko Bugarčić je ispričao da je 1986. iz Specijalne auto čete zadužene za sva vozila koja su bila na raspolaganju predsedniku Titu pozajmljeno 15 automobila za izložbu u Sloveniji i to je dato na revers, ali nikada nisu vraćena. Prema mišljenju Bugarčića trebalo bi nešto preduzeti da se ti automobili vrate u Srbiju.
Petković, jednn od najboljih poznavalaca oldtajmera je nazvao autora "fanatikom" jer ni mnogo veće i bogatije zemlje nisu nikada objavile tako luksuzno opremljenu monografiju o automobilima svojih vladara ili predsednhika iako su uglavnomn svi štampali veoma skromne brošure te vrste.
Od predstavnika Udruženja istorije automobilizma Vidojkovića se moglo saznati koliko je Tito vodio računa o razvoju automobilizma u Jugoslaviji i kako je uvek vodio računa da se za njegove potrebe nabavljaju automobili iz zemalja saveznica.
Arbutina je podsetio da je Milutinović pre godinu dana objavio knjigu o automobilima kojima su se vozili pripadnici dinasije Karađorđević i da je to tema koja nema nikakvih političkih konotacija već civilizacijskih jer otkriva želje koje je su potencijalni vlasnici ili korisnici imali. Knjiga, kako je kazao Arbutina, "obrađuje jedan interesantan i do sada skoro nepoznat deo biografije nekadašnjeg predsednika Jugoslavije... Upoznavanje njegovih automobila doprinosi boljem sagledavanju njegovog karaktera i njegovih afiniteta".
Ovim bogato ilustrovanim izdanjem učinjena je dostupnom vrlo vredna, obimna i dokumentovana arhivska građa, niz istorijski značajnih podataka, što će sigurno biti od koristi za buduće istorijske analize i opšte ocene Titove ličnosti u svim fazama njegovog života, a svakako može da posluži i kao značajan izvor za pisanje jedne opšte istorije automobilizma u našoj zemlji, navodi izdavač.
