Žena stoji u šumi. Jesen je. Opalo lišće prekrilo je vlažnu zemlju. Gole grane su nepomične. Ispod jednog drveta je televizor. Desetak nemih ljudi gura se ispred ekrana jer mora da pročita svoje ime na njemu. Kako čije ime prođe, taj sa olakšanjem odlazi. Žena se gura s njima. U panici pokušava da pročita svoje ime. Njega nema. Čovek do nje kaže joj da ga neće ni biti, jer je živa! U panici počinje da beži sa tog mesta i na kraju se budi...Koliko ste ovako čudnih snova imali? Da li razmišljate o njima? Imaju li neku poruku? Možda njihovo značenje tražite u sanovnicima? Ako je tako, onda će vam malo pomoći i nauka Karla Gustava Junga (1875-1961), švajcarskog psihijatra i jednog od najvećih naučnika na planeti. Osnivač je analitičke psihologije. Za njega su najveći značaj imali simboli koji se javljaju i u našim snovima. Svaki san je lična i jasna poruka snivaču. Jednostavno rečeno, dok spavamo, sanjamo svašta - čamac, stepenice, automobil, avion, biljke, životinje... Jung je te slike ili simbole podelio na individualne, koji su karakteristični samo za osobu koja ih sanja, i simbole takozvanog kolektivnog nesvesnog. Ovi poslednji su, kako je on objasnio, urođeni obrasci mišljenja i osećanja, nastali kao rezultat vekovima taloženog iskustva naših predaka. Svaki čovek ih ima jer su univerzalni za celu planetu. To mogu da budu veštica, majka zemlja, mudri starac, aždaja... Izražavaju potencijal osobe koja ih sanja i otkrivanje njihovog značenja je veoma važno. Jung je, analizirajući snove svojih pacijenata, uspevao da im pomogne da se suoče s problemima ili onim što potiskuju. Slavni psihijatar je govorio da čovek može da dostigne svoju potpunost isključivo samospoznajom i prihvatanjem sopstvenog nesvesnog, koje nam se pokazuje u snovima.Karl Gustav Jung je smatrao da svaki čovek ima nekoliko aspekata psihe - senku ili deo nesvesnog u kome su naše želje, stremljenja i ambicije, animus ili mušku komponentu čoveka, i animu, žensku stranu. Jung je zadužio psihologiju i konceptom dva glavna faktora ličnosti - ekstrovertne ili otvorene prema sredini i introvertne ili usmerene ka sebi.
Karl Gustav JungKarl Gustav Jung rođen je 1875. godine u Kesvilu, u Švajcarskoj. U gimnaziji je želeo da studira arheologiju, potom filologiju. Na kraju je upisao medicinu. Specijalizirao je psihijatriju i već u 25. godini postao asistent svetski poznatog psihijatra Eugena Blojlera. U 27. godini je doktorirao, a u 30. je postao docent na Ciriškom univerzitetu.Prekretnica u njegovom životu desila se 1907. godine, kada upoznaje Sigmunda Frojda u Beču. Jung je govorio da je Frojd prvi značajan čovek koga je sreo, ali već 1912. razilazi se s njim i osniva sopstvenu, analitičku ili kompleksnu psihologiju, kako bi ukazao na razliku u odnosu na Frojdovu psihoanalizu. Karl Gustav Jung je jedan od najoriginalnijih mislilaca 20. veka.Delovi psiheSenka je deo nesvesnog u kome su naše potisnute želje, stremljenja i ambicije. Da bi osoba ispoljila svoj potencijal, neophodno je da se razume potisnuti sadržaj. Tek u drugoj polovini života čovek može da počne da se suočava sa svojom senkom.Animus je muška karakteristika psihe. Predstavlja i sklonosti kolektivnog i ličnog nesvesnog. Svoje poreklo ima u rasnom, istorijskom iskustvu kroz vekove.Anima je ženska karakteristika psihe. Po Jungu, to je ženska strana čovekove prirode.
