icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Promena je najteža

Navika nije samo ciklično ponavljanje iste radnje, već i hemija koja hrani ćelije

Promena je najteža

Doktor
Budite hrabri i prekinite sve što vas gnjavi, guši i ne sviđa vam se, jer ćete se tako bolje osećati

Shvatili ste da to što radite ne vodi ničemu! Znate da bi trebalo sve da promenite, ali negde duboko u sebi niste načisto da li to želite. I tako svakog dana gledate sebe na istom mestu, imate iste probleme, ista nezadovoljstva ili nelagodnosti, a ne preduzimate ništa. Ista situacija je na poslu, gde ne možete da podnesete ljude ili to što radite, kao i sa partnerom, brakom, vezom, prijateljstvom, mestom stanovanja...

Suvišno je da vam kažemo da hrabro iskoračite i prekinete to što vas gnjavi, davi, guši i ne sviđa vam se, jer je sve to, u stvari, čista međućelijska hemija. Ali, stvarno! Marijo Kržić, hipnotizer, kaže za Dr Kurir da svaku rutinu koja je prerasla u kolotečinu teško menjamo.

- Primetili ste da mi svaku priliku za promenu na neki način sabotiramo. I to ćemo da radimo sve dok ne shvatimo da ono što činimo nije ništa drugo do navika. A one se prevazilaze tako što prestajemo da ih upražnjavamo - objašnjava Kržić. Prema njegovim rečima, mi nismo svesni da radnjama koje su uobičajene počinje da upravlja naša podsvest, baš kao što je to pisanje slova ili menjanje brzina u automobilu.

- Da bi podsvest prestala to da radi, mi je svesno moramo uveriti da nam je ta radnja postala neželjena, a to postižemo samo odlučnošću i upornošću. Moramo biti jasni i precizni, jer će naša podsvest odbaciti svaku našu želju da se nešto, „nekim čudom“, promeni samo od sebe - savetuje on. Kržić otkriva da snaga navike leži u biološkoj povezanosti naših misli sa našim ćelijama.

- Svaka emotivna aktivnost ima za fizičku posledicu to da se delovi aminokiselina u delu mozga, koji se zove hipotalamus, kombinuju u adekvatne neurohormone ili neuropeptide, koji odgovaraju tim određenim emotivnim stanjima. To znači da mi u organizmu stvaramo različite hemikalije - jednu za radost, drugu za tugu, treću za bes, po jednu hemikaliju za svako emotivno stanje koje možemo doživeti.

Ako na vreme počnemo da menjamo navike, promenićemo i supstance za različita emotivna stanja - zaključuje on.

 

Fiziologija stvaranja navike

Marijo Kržić kaže da će odgovarajuća hemikalija, kada iskusimo neko određeno emotivno stanje, kroz krvotok doći do svake ćelije našeg organizma.

- Kada čovek počne da ponavlja radnju ista hemikalija će puniti ćelije energijom. To će dovesti da prilikom prve sledeće deobe ćelije nove imaju više receptora za tu vrstu neuropeptida. I mi onda dovodimo sebe u situaciju da ponovo doživljavamo određeno emotivno stanje samo da bismo zadovoljili biohemijske zahteve ćelija u našem telu - kaže on.

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...