icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Život nije šablon!

Muškarci se mnogo više od žena plaše vezivanja i braka, kaže statistika

Život nije šablon!

Doktor
Oni koji su doživeli teške emotivne situacije u detinjstvu ili kasnije uglavnom iz straha beže od bliskosti

Da li ste znali da se muškarci mnogo više od žena plaše braka i vezivanja? Tako kaže statistika.

S druge strane, svi se plašimo da ne budemo povređeni. Normalno je. Pogotovo ako smo u detinjstvu ili kasnije doživeli teška emotivna iskustva s roditeljima, porodicom i onima koje smo voleli. Naravno da smo kasnije stvorili obrazac ponašanja koji je podrazumevao bežanje od vezivanja. Nikako nismo dopuštali da nam se neko dovoljno približi da bi mogao da nas povredi.

Ipak, za ovu priču dovoljno je da shvatimo prostu sitnicu: čak i da su nas svi razočarali, to definitivno ne znači da neće naići neko ko će nam pružiti svu ljubav ovoga sveta!

Jer takav je život!
To potvrđuje i Marijo Kržić, hipnotizer, koji za Dr Kurir objašnjava fenomen muškog straha od vezivanja:

- Iako statistike pokazuju da se muškarci mnogo više od žena plaše braka ili vezivanja, razlog za to nije što oni češće bivaju povređeni ili razočarani, već nešto sasvim drugo. U većini kultura muškarci se odgajaju da budu jaki, samostalni i da ne pokazuju emocije. Zbog toga se, ako su razočarani, lakše odlučuju da ostatak života provedu sami, smatrajući da su dovoljno snažni i nezavisni da to postignu. To ide dotle da odluku neće promeniti čak i ako upoznaju ženu za kojom će žudeti do kraja života - priča on.

- Da bi se ovakva vrsta problema prevazišla, potrebno je učiniti dve stvari: da čovek prepozna šta se dešava i da odluči da se s tim suoči. Ovo nije nimalo lako. Zato što, kada nešto postane naš generalni stav, o tome više ni ne razmišljamo. I neophodno je da shvatimo da život nije šablon po kojem se stvari odvijaju. Ne moramo prolaziti kroz ista naša ili iskustva drugih - objašnjava Kržić.

On dodaje da iskustva počinjemo da stičemo još u detinjstvu i da već kao deca donosimo odluke koje će uticati na ono u šta ćemo kasnije verovati.

- Zato i ne treba da čudi što se, tragajući za rešenjima problema, psihoterapeuti veoma često zanimaju za iskustva iz detinjstva ili rane mladosti. Ako je neko u detinjstvu bio svedok lošeg braka između roditelja, sigurno je da će u budućnosti imati negativan stav prema vezivanju. Naravno, ista stvar se može dogoditi i u kasnijim godinama, jer svako snažno negativno iskustvo - razočaranje u vezu, neverstvo i slično, kreiraće jedan snažan stav, koji će uticati na to da se čovek kasnije teže odlučuje na stupanje u vezu - ističe sagovornik Dr Kurira.

Stavovi

Marijo Kržić kaže da su svi naši stavovi, emocije i postupci rezultat prethodnog iskustva.- Zapravo, proces ide ovako: proživljeno prolazi kroz naše unutrašnje mentalne filtere i zaključujemo šta to iskustvo znači, šta prema njemu osećamo i kako ćemo na njega da reagujemo. Tog momenta se upisuje u našu memoriju i postaje sastavni deo unutrašnjih filtera, što znači da će ubuduće uticati na naše poimanje realnosti, a samim tim i na naše postupke. To dakle znači da je ono što danas radimo samo rezultat prethodnih iskustava - zaključuje on.

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...