Čuvarkuća (Sempervivum tectorum), u narodu poznata još i kao pazikuća, vazdaživa, divlje smilje, žednjak ili uhovnik, višegodišnja je biljka koja naraste do 30 cm. Listovi su joj rozetasti, sočni, debeli i mesnati, a mogu biti zeleni, bordo ili ljubičasti; cvetovi se javljaju na vrhu i najčešće su crvene boje. Raste između kamenja, na stenama, na različitim tipovima zemljišta, a neki je čak gaje na krovu kuće. Takođe, nije retkost da se čuvarkuća zasadi i na terasi, u saksiji, gde se lako održava.Kada i kako se bereZa lečenje se koristi svež list i sok isceđen iz njega. Bere se od marta do oktobra, a ako čuvarkuća raste u saksiji, onda se list može koristiti preko cele godine. Listovi čuvarkuće su najpuniji i najsočniji tokom leta, a svoja lekovita svojstva zadržavaju ako se čuvaju u zamrzivaču. Sok se takođe može iscediti u letnjem periodu i čuvati u zamrzivaču za zimske dane.Šta lečiČuvarkuća je stari narodni lek za bolesti uva, oštećenja bubne opne i gubitak sluha. Njen sok rastvara višak mast u uvu i smanjuje bol.Pored toga, sok iz listića čuvarkuće je veoma dobar prirodni lek za oboljenja i povrede kože, čireve, posekotine i opekotine i herpes zoster. Takođe, sok se koristi za uklanjanje kurjih očiju i bradavica i omekšavanje grube ili ispucale kože laktova, ruku i peta. Uzdužno rasečeni listovi stavljaju se na lice jer hrane i zatežu kožu i uklanjaju sunčane pege.Sok čuvarkuće može da se pije ili grgolji u slučaju bronhitisa, gnojne upale zuba, uva ili grla.U kombinaciji s medom čuvarkuća je veoma delotvorna kod upale usne duplje. Poklonici alternativne medicine tvrde i da ova mešavina leči miome i ciste na materici, a posebno na ženskim organima i dojkama.Upozorenje
Trudnice i dojilje trebalo bi da izbegavaju čuvarkuću.
