Divlji kesten (Aesculus hippocastanum) veliko je drvo visine od 20 do 30 metara, ispucale kore i guste lisnate krošnje. Mlade grančice su smeđe, a završavaju se lepljivim pupoljcima s ljuskama koje čuvaju cvetne i lisne zametke. Cvetovi su lepi, simetrični, belo, žuto i ružičasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama. Plod je kožasta, bodljikava, okrugla, zelena čahura, u kojoj su obično smeštena dva krupna semena. Seme je vrlo lepe kestenjaste boje, sjajno kao da je lakirano, a ukus mu je gorak i neprijatan.Raste u drvoredima duž puteva, u parkovima i pojedinačno.Kada i kako ga bratiZa lek se u proleće skupljaju pupoljci, cvetovi i mlada kora, a semenke (kesten) u sezoni sazrevanja - tokom septembra i oktobra. Kesten se suši tako što se semenka nožem prepolovi ili iseče na četiri dela, ostavi u senci, na suvom mestu na promaji. Sa osušene semenke lako se skida braon omotač, posle čega se seme sitni, drobi ili melje. Čuva se u zatvorenoj staklenoj posudi. Sličan je postupak i za koru.Šta lečiSemenka divljeg kestena koristi se u lečenju hemoroida i uvećane prostate, otečenih mošnica i proširenih vena. Ekstrakt semena divljeg kestena sadrži escin, komponentu koja stabilizuje zidove venskih krvnih sudova i na taj način smanjuje pojavu otoka i bola u nogama.UpozorenjeIako je koncentracija olova usled zagađenja izduvnim gasovima u semenkama niža od koncentracije olova u drugim delovima biljke, treba izbegavati stabla duž ulica i puteva.
