Količina unosa proteina u organizam postala je veoma problematična u savremeno doba kada se pojavilo obilje namirnica obogaćenih tim hranljivim sastojcima - poput hlebova, pasti, jogurta, ali i nekih specijalnih sokova. Prema nedavnim svetskim istraživanjima koja se bave tom problematikom, pokazalo se da prosečna osoba sve više konzumira proteine, odnosno belančevine, a da njihov preveliki unos može da ošteti bubrege. S druge strane, njihova premala zastupljenost u organizmu izuzetno je loša za mišiće. Zato je Dr Kurir istraživao koliki je u stvari optimalan unos proteina i iz kojih namirnica se oni mogu dobiti.Jasna Vujičić, viši dijetetičar-nutricionista, objasnila je najpre da su belančevine gradivni sastojci svih živih ćelija.- Proteini su neophodni u ishrani, a od velike je važnosti i kakvog su kvaliteta. Oni imaju važnu ulogu u metabolizmu jer grade DNK, kao i enzime koji služe za mnogobrojne funkcije - od razgradnje hrane do apsorpcije hranljivih materija u ćelijama. Takođe, ulaze u sastav hemoglobina, mišića, antitela, kao i keratina za kosu i nokte. Svakodnevno je potrebno unositi odgovarajuću količinu belančevina, ali je najbolje biti umeren i u ishrani koristiti proteine biljnog i životinjskog porekla - istakla je Vujičićeva i dodala da minimalna količina aminokiselina koje dnevno moramo da unesemo hranom iznosi 30 grama.- S obzirom na to da postoje belančevine biljnog i životinjskog porekla, preporuka je da kod dece životinjski proteini učestvuju sa dve trećine, a kod odraslih osoba oba pola sa polovinom ukupno unetih proteina. Trudnice treba da konzumiraju do 10 odsto više belančevina od optimalne količine, naročito u poslednjem tromesečju, kada se fetus najviše razvija. Slično je i za period dojenja, kada majka treba da proizvede dovoljnu količinu mleka - naglasila je sagovornica Dr Kurira.Dr Frenki Filips, registrovani dijetetičar i portparol Britanskog dijetetskog društva, istakla je da su pojedini novi produkti bazirani na proteinima, a da se reklamiraju kao da pomažu u zadržavanju energije tokom čitavog dana.- Međutim, na njihovim deklaracijama se ne pominje to da će naše telo teže sagoreti te namirnice. Za neprekidnu energiju uvek treba kombinovati proteine sa ugljenim hidratima, na primer napraviti sendvič sa sirom - rekla je ona i dodala da nas proteini duže čine sitima, što utiče na to da ne posežemo za grickalicama, a pomaže u očuvanju vitkijeg stasa.
Rraznovrsnost najvažnijaPrimer zdravih obroka za jedan ceo danDoručak: integralni hleb, jaje, jogurt, povrće (na primer rotkvice ili šargarepa ili paprika)Užina 1: voće (npr. jagode ili jabuka ili pomorandža)Ručak: supa, piletina (belo meso), kukuruz šećerac, paradajz salata sa maslinovim uljemUžina 2: domaći voćni jogurt (pomešajte običan jogurt i voće, i sve izmiksajte u blenderu ili mikserom na najmanjoj brzini)Večera: integralni hleb, oceđena tunjevina pomešana s malo mladog luka, sitno seckanog svežeg peršunovog lišća i prelivena sa malo limunovog soka, čaj od nane bez šećera
ČINJENICEProteini životinjskog porekla koji sadrže svih devet esencijalnih aminokiselinacrveno mesoživina i divljačdžigericaribajajamlečni produkti (surutka, mleko i kiselomlečni proizvodi i sirevi)pivarski i pekarski kvasacgljiveškoljkeProteini biljnog porekla koji imaju jednu do dve esencijalne aminokiseline manje od životinjskihpasuljsočivoorasižitaricesoja u zrnusojino brašnokikirikikrompir*vegetarijanci i vegani morali bi da uvrste u ishranu raznolike namirnice
