RAZMIŠLJAJTE O TOME: Prekovremeni rad povećava rizik od šloga

Iako je prosečno radno vreme u Srbiji oko osam sati dnevno, sa dva slobodna dana u nedelji, i to najčešće vikendom, mnoga zanimanja iziskuju znatno više vremena provedenog na poslu. Tako ima onih koji u kancelariji ili na terenu, u zavisnosti od vrste posla, ostaju i od deset do 12 sati dnevno.Međutim, negativna strana preteranog rada odražava se na naše zdravlje. Tako je veća verovatnoća da će moždani udar, odnosno šlog, zadesiti ljude koji rade prekovremeno i trpe veliki stres. Ove podatke objavili su britanski naučnici posle analiziranja više od pola miliona osoba, a studiju su objavili u stručnom britanskom časopisu Lanset.Naime, stručnjaci ukazuju da se rizik za moždani udar povećava kod ljudi koji rade duže od osam sati dnevno, pa bi oni morali mnogo više da vode računa o svojoj ishrani, kao i da što češće kontrolišu krvni pritisak.- Radna nedelja obično traje od 35 do 40 sati, a oni koji rade 48 sati sedmično imaju 10 odsto veći rizik za šlog. Kod osoba koje rade 54 sata nedeljno taj rizik se povećava na 27 odsto - piše u studiji. Doktor Mika Kivimaki s londonskog univerziteta kaže da ta tvrdnja ipak nije potpuno potvrđena, ali da se polazi od pretpostavke da dodatni rad donosi i dodatni stres, a ako je reč o kancelarijskom poslu, onda i dodatne sate sedenja, što je izuzetno loše za zdravlje.Neurolog prof. dr Jelena Drulović sa Klinike za neurologiju kaže za Dr Kurir da su glavni faktori rizika za dobijanje moždanog udara povišen krvni pritisak, loša ishrana i fizička neaktivnost.- Svakako najpre treba raditi na preventivi. Faktori rizika za moždani udar su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, srčana oboljenja, odsustvo fizičke aktivnosti i naravno pušenje. Kako bi smanjile faktore rizika, bilo bi dobro da osobe koje puše prestanu to da rade, da svako nađe sebi odgovarajuću fizičku aktivnost, da se holesterol i masti u ishrani svedu na granice normale, kao i da se redovno kontroliše krvni pritisak - kaže dr Drulović.Ona navodi da se kod nas regularno radno vreme kod većine ljudi ipak svodi na osam sati, što ne predstavlja opasnost, ali da oni koji rade više, treba da se čuvaju.- Časopis Lanset jedan je od prvih i najboljih međunarodnih stručnih časopisa i sigurna sam da je ta studija prošla kroz sve metodološke kontrole i da je urađena jedna vrlo detaljna analiza. Činjenica je da svi radimo mnogo i da su promene povećanog obima posla nastale u čitavom svetu. Samim tim moguće je da prekomeran rad i stres negativno utiču na zdravlje i da povećavaju rizik od moždanog udara, ali ipak regularno radno vreme kod nas ne prelazi 40 sati nedeljno - kaže dr Drulović.

Kurir