Ljudi koji ne mogu da izađu iz prodavnice, a da nešto ne ukradu pate od mentalnog poremećaja nazvanog kleptomanija. Oni kradu jer to moraju da urade, ne zato što im ukradena stvar treba ili je uopšte žele. Osećaju veliki pritisak, kao da će se dogoditi nešto strašno ako nešto ne ukradu.
Život im nije lak jer ih često uhvate, izvrgnuti su sramoti, imaju dosije u policiji, prijatelji i porodica izbegavaju s njima da idu bilo kuda... Mnogi retko traže stručnu pomoć i uglavnom to drže u sebi. Stide se sami sebe, ali nagon za krađom je jači. Neki od njih iskreno su progovorili o svom problemu i zatražili pomoć na portalu dailystrength.org.
Njihova iskustva i traume:
- "Imam veliki problem s krađom već deset godina. Kada se na nekoga naljutim ili me neko povredi imam potrebu nešto da mu ukradem i to moram da uradim po svaku cenu. Nekako to doživljavam na način - oni su me povredili pa moraju za to da plate. Ali ne želim to više da radim to uništava moj život, odnose s ljudima... Osećam se tako usamljeno. Bila sam kod savetnika i uz njegovu pomoć deset meseci nisam ništa ukrala, ali pre dve nedelje dečko me je toliko povredio da sam mu ukrala novac. On je saznao za to i sada se bojim da mi više nikada neće verovati."- "Ja kradem dugi niz godina i život mi se sveo na laži. Nedavno sam saznao da to radim zbog poremećaja i odlučio da je krajnje vreme da nešto preduzmem jer mi to vodi život u propast."
- "Danas su me opet uhvatili u krađi, ali sa mnom je bila moja 17-godišnja ćerka. Sve što sam mogla jeste da nekontrolisano plačem. Osećam se strašno, ćerku sam osramotila, a uskoro moram na suđenje zbog krađe. U početku sam krala deci poklone za Božić, ali se to otelo kontroli. Znam da je to loše, ali ne mogu da prestanem. Do sada sam ukrala stvari u vrednosti oko 20.000 evra. Na smrt se plašim odlaska u zatvor. Pomozite mi!"- "S kleptomanijom imam problema od kada sam bio dete. Ne kradem zato što nešto trebam ili želim već zato što mogu. Kradem na poslu pa dobijem otkaz, kradem i mami iz novčanika kad imam priliku."
- "Kradem već godinu dana šta god stignem, ne biram mesta gde kradem i uhvatili su me dva puta. Bila sam u zatvoru, izašla uz kauciju i na kraju dobila uslovnu kaznu. Razmišljala sam da ne izlazim iz kuće, jer, ako izađem, sigurno ću nešto ukrasti. Volela bih da prestanem s tim, ali ne znam kako. Stvarno mi je potrebna pomoć."- "Osećam se kao izgubljeni slučaj, želim da prestanem, ali to je jače od mene. Najžalosnije je što sam se navikla na to i postalo je deo svakodnevne rutine."
- "Nedavno su me optužili za krađu, iako nisam ništa ukrala, samo zbog moje istorije kleptomanije. Nikako nisam mogla da uverim te ljude da nisam kriva. Suprug mi je bio velika podrška, ali vidim da ga je to pogodilo. Jedan od naših prijatelja čak je otišao po policijski izveštaj o mom poslednjem hapšenju. Usamljena sam i ne idem nigde, samo kuća - posao - kuća. Ne mogu da spavam. Imam 48 godina i strahujem da će kleptomanija uništiti moj brak i da ću izgubiti čoveka kog volim."
(24sata.hr)
