Svako ubistvo privlači pažnju, pa je upravo neverovatno koliko malo istraživanja se bavilo proučavanjem ženskih serijskih ubica. Iako u tom rangu prednjače muškarci, žene koje su ubile više osoba nisu bile nimalo manje krvoločne. Profesorka psihologije sa Univerziteta u Pensilvaniji, Marisa Harison, godinama je proučavala muške serijske ubice, sve dok jedna studentkinja nije poželela da napiše rad na temu ženskih, kad je Harison shvatila koliko se malo zna o njima. Čak i za one najgore među njima, retki su znali. Tačnije, malo ljudi je čulo za Bel Gines koja je krajem 19. veka ubila više od 25 ljudi (uključujući decu i supruga), kao i Neni Dos koja je u prvoj polovini 20. veka ubila 11 ljudi, uključujući majku i unuka.
Jedno od najvećih istraživanja o ženama serijskim ubicama bilo je ono kriminaliste Erika Hakija iz Freznoa, koji je intervjuisao 64 žene serijske ubice u SAD. On je otkrio da je većina ubila između sedam i 10 žrtava, i da su žrtve češće bile članovi porodice nego stranci. Uz to, u većini slučajeva motiv je bio novac, iako su ubice najčešće bile iz srednjeg ili višeg staleža.Druga istraživanja rađena su na manjem uzorku, a neke od informacija koje su otkrila bila su da su ove žene češće 'radil' tijekom duljeg razdoblja, da je 80 posto njih poznavalo svoje žrtve, te da su se često bavile nekim njegujućim zanimanjem.Harison je tako odlučila da se posveti ovoj temi s ciljem da otkrije što više toga. Prvi je bio da s mladom koleginicom dokumentuje razloge, motive i istoriju žena koje su ubile više puta, koristeći noviji uzorak. Koristile su pritom masovne medije, pa su otkrile stranicu Murderpedia.org koja je sadržala sve bitne izveštaje i pokazalo se 100 posto tačnom.Dobrostojeće žene ubijaju zbog novca
Istraživanjem su obuhvatile 64 profila ženskih serijskih ubica koje su počinile zločine u SAD u razdoblju između 1821. i 2008. godine. I ovaj put se pokazalo da su žene većinom bile iz srednje ili više srednje klase. 92 odsto njih poznavalo je svoje žrtve i gotovo sve su bile belkinje. U većini slučajeva su otrovale žrtve, a osnovni motiv za ubistva najčešće je bio novac.
Većina žena je završila fakultet ili neki drugi oblik višeg obrazovanja. Bavile su se različitim poslovima, od toga da su bile veroučiteljice do prostitutki. Gotovo 40 odsto ih je bilo zaposleno u zdravstvu (često su bile medicinske sestre), a 22 odsto ih je imalo decu ili radilo s decom. Većina je u nekom trenutku bila u braku, i to u proseku dva puta, iako su se neke udavale i po sedam puta. A kad pričamo o izgledu, većina je bila prosečnog ili iznad prosečnog izgleda, te su sve bile hrišćanke.
Gotovo dve trećine je bilo povezano sa svojim žrtvama, a trećina je ubila supružnike. 44 odsto njih ubilo je i svoju biološku decu, s tim da je više od pola svih žena ubilo decu, a oko četvrtine ih je ubilo i starije ili nemoćne osobe, tačnije one koji se baš nisu mogli braniti.Žene su sakupljačice koje su okreću protiv najbližihIz evolucijske perspektive, dve su važne činjenice izašle na videlo. Prva je da su serijske ubice većinom ubijale zbog novca (za razliku od muškaraca koji su ubijali zbog seksa).To se preklapa s evolucijskim psihološkim teorijama da se žene, zbog ograničenog broja jajnih ćelija, brinu kako se na neki način osigurati, što uključuje i finansijsko zbrinjavanje.
Drugo otkriće bilo je da muškarci serijske ubice češće uhode i ubijaju strance, dok žene ubijaju poznate ljude. Iz toga proizilazi da su muškarci lovci, a žene sakupljačice, što nas vraća uslovima u kojima su živeli naši preci.I dalje ne znamo zbog čega će neka žena postati serijski ubica, jer čak ni snimci mozga ne ukazuju sa sigurnošću šta je to što neke žene tera da se okrenu protiv najbližih, pa čak i dece.Upravo zato, možemo samo da se nadamo da ćemo, kreiranjem tipičnog profila, moći da radimo dalje analize koje bi s vremenom mogle da pomognu i u prevenciji zločina(Business Insider)
