Toliko je rasprostranjen ljudski strah od mogućnosti da budeš živ pokopan u grob da ima čak i svoje ime: tafofobija. Prvi zabeleženi slučaj je iz 14. veka, dok je poslednji sprečen srećnim sticajem okolnosti 2005. godine.
Najstariji zabeleženi slučaj čoveka koji je živ sahranjen je iz 14. veka i ticao se dobro poznatog srednjovekovnog filozofa i katoličkog teologa Jovana Dunsa Skota. Naime, kada je njegova grobnica otvorena, on je bio van svog kovčega a njegove ruke su bila iščupane i krvave pošto je pokušavao da pobegne uzaludno vukući vrata ka sebi.Predstavljamo vam najstrašnije istinite priče o ljudima koji su živi sahranjeni!
1. Mina El HuariObično kada ste na prvom sastanku sa nekim, mislite o tome kako će se sastanak završiti. Niko ne bi trebalo da planira da bude živ sahrabnjen odmah posle dezerta. Jedna takva užasna priča dolazi iz maja meseca 2014. godine. 25-godišnja Francuskinja po imenu Mina El Huari dopisivala se sa momkom mesecima pre nego što je odlučila da se upoznaju u Maroku. On je došao u njen hotel "Fez" 19 maja. Mina je srela svog čoveka iz snova i bili su na divnoj večeri sve dok ona odjednom nije pala na pod. Umesto da pozove policiju ili hitnu pomoć, čovek je pretpostavio da je Mina umrla na licu mesta i napravio ishitrenu odluku da je sahrani u plitkom grobu u svom vrtu. Problem je bio što Mina zapravo nije bila mrtva.
Ona je bila dijabetičar i bila je u dijabetičarskoj komi dok je on sahranjivao. Nekoliko dana je prošlo pre nego što je njena porodica podnela policiji prijavu za nestale osobe i odleteli su u Maroko da pokušaju da je nađu. Marokanska policija su napokon pronašli svog "ubicu" i upali u njegovu kuću. Pronašli su blatnjavu odeću i koriščenu lopatu pre nego što su otkrili jeziv prizor u dvorištu. Čovek je priznao svoj zločin i optužen je za ubistvo iz nehata.
2. Gospođa Boger
U julu 1893. godine, poljoprivrednik po imenu Čarls Boger i njegova supruga živeli su u Vajthevenu, Pensilvanija kada je gospođa Boger iznenada umrla iz nepoznatih razloga. Doktori su potvrdili smrt i ona je propisno sahranjena. To bi trebalo da bude kraj priče, ali posle nekog vremena, prijatelj je rekao Čarlsu da je njegocva supruga bolocvala od histerije pre nego što je upoznala Čarls, pa je bilo moguće da nije zaista bila mrtva. Sama pomisao da mu je supruga možda živa zakopana progonila je Čarlsa do te mere da je on postao histeričan. U nemogućnosti da živi sa mišlju da mu je žena umire u sanduku, on je zaposlio prijatelje da ekshumiraju telo kako bi potvrdili. Ono što je otkrio ga je šokiralo. Telo gospođa Boger bilo je prevrtnuto. Njena haljina bila je iscepana na komade a staklo sa njenog kovčega bilo je slomljeno svuda po njenom telu. Koža joj je bila krvava i izgrebana, dok su joj prsti potpuno nestali. Pretpostavlja se da ih je odgrizla dok je pokušavala da pobegne. Niko ne zna šta se desilo Čarlsu Bogeru nakon ovog otkrića.
3. Stiven Smol
Ovaj slučaj iz 1987. godine zapravo je slučaj otmice koji je krenuo naopako. Stiven Smol bio je naslednik izdavačke kuće Ilinoisa. Kidnapovan je od strane 30-godišnjeg muškarca po im4enu Deni Edvards i njegove devojke 26-godišnje Nensi Riš, čiji plan bio je da ga otmu i drže nepokretnim u podzemlju dok ne dobiju milion dolara od njegove porodice. Otmičari su 39-godišnjem Stivenu obezbedili minimum vazduha, vode i svetlosti i stavili ga u kovčeg. Međutim on je ostavljen pod zemljom u peskovitom području gde se ugušio jer je cevka za disanje prestala da radi, odnosno napunila se peskom.
4. Čovek se sam zakopao zarad dobr4e sreće, ali je umro
2010. godine zahvaljujući glupom internet ludilu, čovek je sam sebe sahranio 24 sata, misleći da će mu to doneti sreću. Uz malo pomoći prijatelja, on je iskopao grob izvan grada Blogoveščensk, a sanduk je opremio cevima za vazduh, bocom vode i mobilnim telefonom. Kada je ušao u kovčeg, prijatelj ga je prekrio sa skoro metar prljavštine,šuta i peska i otišao. Čovek je iz sanduka zvao svog prijatelja samo jednom da kaže da je dobro, ali kada se prijatelj vratio da ga iskopa ujutru, on je bio mrtav. Izgleda da je kiša preko noći blokirala vazdušnu cev i nesrećni čovek se ugušio.
(Ilyke)
