DANICA MAKSIMOVIĆ ZA KURIR: Ljubiša Samardžić me krvnički prebio

Danica Maksimović je na nedavno završene Filmske susrete u Nišu došla s filmom „Amanet“ Nemanje Ćipranića, u kom je odigrala ulogu po svojoj meri - ulogu samohrane majke koja se rve sa životom da bi se izborila za svoga sina.U njoj je još jednom pokazala sposobnost neverovatne glumačke transformacije koja joj je omogućila da tokom bogate karijere uspešno odigra raznovrsne likove.Publika, pre svega filmska, pamti vas po ulogama „lakih“ žena. Smeta li vam to?- To je površno gledanje na moju karijeru. Igrala sam veliki dijapazon zahtevnih uloga, koje su gledaoce dovodile od smeha do plača i obratno. I kada sam igrala takve uloge, gledala sam da te žene oplemenim, da pokažem zašto su dospele tu gde jesu.Slovite za jednu od najlepših srpskih glumaca. Koliko vam je to pomoglo u karijeri?- Prija kad vam ljudi daju komplimente, to mi i dalje veoma znači. Žena koja želi to da zadrži mora da radi na sebi. Nisam uvek dobro raspoložena, ali gledam da i kada sam u minus fazi to nekako pomerim napred. U karijeri mi je lepota ponekad smetala.

Koju svoju osobinu najviše cenite?

- Iskrenost, principijelnost i držanje sebe dalje od politike. Nekad dobijem ćušku zbog onog što sam rekla jer ne vole svi da čuju istinu. Takođe, dobro se čuvam politike jer kada je ona ušla u pozorište, ja sam izašla iz njega. Dala sam otkaz i bila na ulici skoro 20 godina. Kad si slobodan umetnik, na ulici si, čekaš da ti zazvoni telefon, a da li će - nikad ne znaš.S kim volite da igrate?- Volim Mikija Manojlovića, njemu mogu da kažem šta mislim, kako se osećam, da ono što sam očekivala od njega nisam dobila... Lepo je igrati sa Radetom Marjanovićem. Pamtim i Ljubišu Samardžića, koji me je toliko tukao da mi je povredio oko u filmu „Noć u kući moje majke“. Bila te to toliko teška uloga, u onoj sceni silovanja sam stvarno povraćala. Ta uloga je bila za nagradu, ali je nisam dobila.Da li vam je vaš posao doneo i materijalnu satisfakciju?- Kako kad. Za ovaj poslednji film niko nam nije dao prebijenu banku, a otišli smo s njim u Montreal, dok su mnogi filmovi spiskali velike pare, predlagani su za Oskara, pa ništa. Mislim da je važno da prilikom odlučivanja o finansiranju treba verovati filmu, ne treba da ga apriori odbaciti.