IZRADIMO STATUE HEROJIMA ALBANSKE GOLGOTE: Sahrana srpske krune u Prizrenu

Ne stajemo! Kurir i Udruženje novinara Srbije (UNS) akcijom „Izradimo statue herojima Albanske golgote na ostrvu Vido“ žele da se svi dostojno odužimo slavnim precima koji nisu pristali na kapitulaciju, već su izabrali gudure Crne Gore i Albanije, na kojima su hiljade njih ostale u snegu. Bila je to strašna i slavna epopeja koja je odnela najmanje 243.000 života, ali posle koje je srpska vojska krenula u nezadrživu pobedu i oslobodila otadžbinu.I kada je 25. novembra 1915. ozvaničeno ono što je bilo neminovno posle udruženog napada Nemačke, Austrougarske i Bugarske i izostanka obećane pomoći saveznika, kralj Petar I Karađorđević i prestolonaslednik Aleksandar bili su jasni - kraljevska kruna ne ide iz Srbije. To bi, saglasili su se otac i sin, simbolizovalo konačni poraz Srbije, što nikako ne može biti.Još jedna kruna skrivenaSkoro pred ponoć 25. novembra 1915. u zgradi srpske prizrenske bogoslovije odigrao se istorijski događaj - „sahranjena“ je srpska kruna.„I pod siromašnom svetlošću maloga fenjera momci pristupiše poslu lagano i oprezno. Podigoše dasku iz patosa i počeše da kopaju zemlju pod patosom. Valjalo je iskopati grob gde će se sahraniti kraljevska kruna, koju ne htedoše poneti u nepoznate albanske planine, gde se nije znalo šta očekuje ni same kraljevske begunce. U Prizrenu već leži sahranjena jedna srpska carska kruna, tamo negde pod razvalinama Crkve Svetog Arhanđela, neka tu nađe grob i kraljevska srpska kruna“, pisao je u knjizi „Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda“ komediograf Branislav Nušić, koji je i sam prešao Albaniju.

Nušićeva ratna sećanja

Čuveni komediograf, čija „Gospođa ministarka“, „Sumnjivo lice“, „Pokojnik“ i druga dela zasmejavaju sve naše generacije, knjigu „Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda“, u kojoj opisuje teške dane srpskog povlačenja, posvetio je svom jedincu Strahinji Banu, koji je poginuo upravo u Prvom svetskom ratu.„Mesto trošne kamene ploče, sine, ovom knjigom tuge i bolova beleži ti otac grob“, napisao je Branislav Nušić u knjizi „Devetsto petnaesta - tragedija jednog naroda“. Krunu su „sahranjivali“ srpski pukovnici dok je u prostoriji na spratu iznad nervozno šetao mladi prestolonaslednik Aleksandar, Karađorđev praunuk. Sećali su se, pisao je Nušić, doba kada je tu istu krunu, sakovanu od Karađorđevih topova, pronosio na glavi kroz beogradske ulice Karađorđev unuk.„Oni su tad kao mladi oficiri bili u eskorti i učestvovali u toj velikoj svečanosti narodnoj. Koliko se nada vezivalo toga dana za tu kraljevsku krunu, i ko bi tad slutio da će ista generacija, isti ljudi, još u punoj mužanskoj snazi, doživeti da učestvuju i u sahranjivanju te krune“, napisao je Nušić.Srpska kruna, posle svih patnji srpskog naroda, ali i posle pobeda, dočekala je u Prizrenu oslobodioce i da opet bude kod Karađorđevića.