Glumica uz čije su uloge mnoge generacije odrastale, Eva Ras (75), svojom životnom pričom koja obiluje nemilim događajima oduvek je privlačila pažnju, jer je iz svih tragedija izlazila jača. Gubitak supruga Radomira Stevića Rasa u njegovoj četrdesetoj, a zatim i prerani odlazak ćerke Krune, koja je iznenada preminula u 24. godini, zavili su Evu u crno. Da je život često surov, uverila se kada su joj lekari saopštili da boluje od kancera. Tada je, možda prvi put, odlučila da se prepusti bolesti i koketira sa smrću. Odbila je lečenje, želeći da okonča agoniju, međutim, na kraju se ipak uhvatila u koštac s bolešću i dobila bitku, ali ta pobeda pretvorila ju je u cinika. Izjave neuobičajene za ženu njenog doba, postale su sastavni deo Evine ličnosti, pa mnoge više ne iznenađuje kada od ove umetnice čuju sočnu psovku. Možda upravo zbog toga što se više ne libi da otvoreno pokaže i kaže sve što joj leži na duši, glumica je dobila ulogu u filmu Saga o tri nevina muškarca, koji je rađen u britanskoj produkciji. Kontroverzni scenario po kojem Rasova ima ljubavne scene s pet decenija mlađim kolegom Momčilom Otaševićem izazvao je polemiku u javnosti.Story: Za kadrove eksplicitnih scena ipak treba imati hrabrost?- Mi smo se beskrajno smejali jer sam 50 i više godina starija od njega. Sama situacija da se baba loži da vodi ljubav veoma je zabavna. Snimali smo komediju i lovili smo samo smeh i komiku.Story: Jeste li sebe ikada doživljavali kao seksepilnu ženu?- Užasavam se svojih vršnjakinja koje umišljaju da su još ribe. Više nisam ni žensko, a kamoli jebozovna i zato sam i bila pogodna da igram pohotnu babu koja se ne pravi mlađa nego što jeste. Režija je išla na to da je ona starica koja iznenada pomahnita jer su je navukli na afrodizijak.Story: Koji je vaš najveći izazov u karijeri?- Najteže mi je palo kad sam bila rijaliti zvezda. Ne znam kako sam to preživela, svakome ko uđe u takve programe dala bih orden. Istini za volju, kad sam učestvovala pre šest godina, bila je to sasvim nevina igra koja je intelektualce već tada bacala u očaj, a ove godine zamalo da Milomira Marića strefi infarkt, mada je on provodio tek nekoliko sati nedeljno s pravim učesnicima rijalitija.Story: Jeste li se nekada kajali zbog odluka koje ste doneli?- Nisam nikada imala vremena da se kajem. Život juri kao na mlazni pogon, što bi rekao pisac Milovan Vitezović. Uloge i udarci smenjuju se munjevitom brzinom, nema se kad kajati. Volim sve što sam doživela, zahvalna sam svevišnjem i na lepim i na tragičnim momentima koje mi je udelio, što me nije zaboravio. Imao me je u vidu, ispunio je moj život i lepotama i tugom.Story: Da li radom zapravo potiskujete probleme?- Ne, tu filozofiju proklamuju oni koji imaju sve i ne muče ih egzistencijalne muke, oni koji lupetaju o pozitivnim mislima koje leče kancer. Bezočno tvrde da smo se razboleli jer smo bili puni negativnih razmišljanja. U takve mutne priče ne verujem. Pračovek je takođe obolevao, a nije bio tako suptilan da bi umeo da definiše šta je uopšte misao, ako je verovati Darvinu da smo od majmuna nastali.Story: Pre nekoliko godina dijagnostikovan vam je karcinom. Da li ste sada pobedili bolest?- Velika laž ovog vremena glasi da se rak može pobediti. Možda su zaustavili bolest, ali ja sam od tog lečenja postala invalid jer lek koji ga ubija još nije pronađen. Story: Odakle ste crpeli snagu da se izborite?
