U priče o besmrtnosti duše i večnom životu u koje su verovali kao deca, ljudi veruju i u poznim godinama života, čak i kad to ne priznaju, tvrde naučnici.
Studija je pokazala da se lična uverenja vrlo malo menjaju tokom odrastanja, ali da se menja ono što govorimo drugima.
Stefani Englin, doktorant psihologije na Rugers univerzitetu u Nju Džersiju počela je istraživanje s pretpostavkom da ljudi imaju duboko usađena verovanja o duši i večnom životu.
Ona je ispitala 348 osoba o tome da li veruju u dušu i zagrebni život, u periodu kad su imali 10 godina, a zatim u 18. godini.
Ona je otkrila da su njihovs verovanja ostala slična onim iz detinjstva, ali da to nisu svi priznali. Razlika među religioznim i nereligioznim ljudima nije bilo.
Englin nije bila iznenađena rezultatima, budući da je bila svesna eksperimenta iz 2009. koji je pokazao da niko od ispitanika nje bio spreman da "proda naučnicima dušu za dva dolara".
Ljudi su odbili da potpišu ugovor, uprkos tome što su im naučnici objasnili da nije reč o ozbiljnoj razmeni, pa čak ni kad su obećavali da će ga odmah pocepati.
Čak su i ispitanici koji su rekli da ne veruju u zagrobni život, odbili da "prodaju" dušu. Studija Stefani Englin objavljena je u britanskom Žurnalu socijalne psihologije.
(Daily mail)
