Splićanin (35) ispričao je svoja iskustva sezonskog rada u turizmu, pre svega na hrvatskom primorju.
"Znate kako to ide – dogovori se neka plata, neko radno vreme, slobodni dani… Obično prva plata bude OK, jer ste počeli da radite rano u sezoni, nema još gužve, pa bude i slobodnih dana, sve prema dogovoru. Ali kad krene pun zamah sezone, stvari se menjaju iz temelja…", prepričao je 35-godišnji Splićanin svoja iskustva sezonskog rada u turizmu, pre svega prošlogodišnjem poslu recepcionara u jednom porodičnom hotelu na Braču.
Turistička sezona uskoro će početi da se zahuktava, prati je optimizam ministarstava turizma i rada, iz kojih, među ostalog, najavljuju i rekordne brojke u zapošljavanju sezonaca, ali ovaj Splićanin, zahvaljujući prethodnim iskustvima, ove godine neće biti deo te priče.
Naglasio je da se njegovo iskustvo skoro nimalo ne razlikuje od onoga što kod privatnih vlasnika malih porodičnih hotela, restorana, skuter-agencija, jahti u čarteru itd. doživljavaju drugi sezonci – kuvari, konobari, sobarice, perači brodova…, kaže da je najcrnja tačka – prekovremeni rad.
"Usprkos dogovoru o tačno određenom radnom vremenu, od vas se sve češće počne da traži da ostanete još malo. I ti ostaneš, šta ćeš, treba ti posao. Skupi se tako po 20-30 sati mesečno koji ostanu u vazduhu, neplaćeni, naravno", kazao je Splićanin.
Nabrajajući dalje tamne strane sezonskog rada u turizmu, rekao je kako je teško dobiti slobodan dan, bez obzira na prethodni dogovor, čak i za sahrane, a pogotovo ne za venčanja, budući da su ona obično subotom, na dan smene gostiju.
Retko se, zatim, događa da sezonci zaposleni kod privatnika rade samo ono što je dogovoreno. Naime, 35-godišnjak je uz recepcionarske poslove radio i kao nosač, noćni čuvar i administrator, kuvarica je ubrzo postala i peglačica, a sobarice su konobarisale, sve bez slobodnih dana. Što se plata tiče, bili su prijavljeni na minimalac, a razlika do dogovorenog iznosa isplaćivana im je na ruke, neredovno.
Savetuje sezoncima da pripaze u kakav smeštaj dolaze. "Neka obavezno snime zatečeno stanje kako im se ne bi dogodilo da nakon završetka sezone moraju da plate štetu za rasklimani ormar jer ne mogu da dokažu da su takvo stanje zatekli", upozorio je.
Svoja iskustva iz prošle i prošlih godina sezonci razmenjuju i na internet forumima i društvenim servisima, pokušavajući da pomognu onima koji se ove godine prvi put spremaju da iskuse "čari" sezonskog rada, pa se raspituju kako je kod kojeg poslodavca, a verovatno se i ravnaju prema dobijenim savetima. Dele se precizne informacije o firmama, uslovima rada, platama…
U jednoj od forumskih ispovesti kaže se kako je "najžalosnije u celoj priči što se ovo događa po celoj obali tokom sezone, izrabljuju se radnici na svaki mogući način i niko u javnosti ne upozorava na to. Sezonski radnici za vreme turističke sezone jedan su od najvažnijih elemenata cele sezone, a oni nemaju nikakva prava…"
"Sezonci su ljudi raznih zanimanja, najmanje onih koja se traže. Dolaze da rade ne znajući koja su im prava i obaveze, a poslodavci to koriste", kaže Eduard Andrić, predsednik Sindikata turizma i usluga Hrvatske. Navodi kako su se ranije ugovori o sezonskim poslovima sklapali na više meseci, a sada se potpisuju mesec za mesec.
"U Istri čak ima primera sklapanja ugovora na rok od 15 dana! Time poslodavci radnike drže u šaci, a radnici sami ne znaju šta mogu da učine. Život sezonaca nije nimalo privlačan. A ako nisu članovi sindikata, ne možeš im pomoći", kaže Andrić.
Kako bi sezonski radnici zaposleni u privatnim firmama pomoć ipak dobili, STUH im je uoči ove sezone ponudio opciju učlanjenja u sindikat uz članarinu od 30 kuna mesečno dok rade, i 10 kad ne rade.
"Kao članovima, možemo im dati informacije o njihovim pravima i obavezama, pružiti pravnu pomoć, intervenisati kod poslodavaca predočavajući im prava zaposlenih. Problema ima raznih, od vrlo lošeg smeštaja do mobinga. Kakav će biti odaziv, još je rano proceniti", zaključio je Andrić.
(Danas.hr/Slobodna Dalmacija)
