Čovek koga danas smatraju jednim od najznačajnijih u američkoj muzici 20. veka, pijanista, kompozitor i aranžer Herbi Henkok vraća se posle 15 godina u Beograd, gde će 27. novembra u Sava centru nastupiti s postavom koja garantuje još jedan nezaboravan muzički doživljaj!Iako je do sada u Beogradu imao tri koncerta, Herbi Henkok (74), za razliku od ovdašnjih ljubitelja muzike, ne seća se nijednog. Ali ako se uzme u obzir da je čovek tokom više od pola veka koncertnih aktivnosti izlazio na scenu nekoliko hiljada puta, onda je to i razumljivo.Ovaj muzičar, rodom iz Čikaga, stupio je na džez scenu albumom „Talking Off“ (1962), jednim od najuspešnijijh debitantskih ostvarenja u istoriji džeza, da bi posle toga kao član legendarnog kvinteta Majlsa Dejvisa, a zatim i kao lider brojnih sastava ostvario jednu od najuspešnijih karijera u savremenoj muzici uopšte.Šta vam pada na pamet kada se pomene Srbija?- Konflikt, sukobi i ratovi. Ali moja saznanja o tome su površna.Džez muzičari su tradicionalno uvek bili i politički aktivni. I vi ste?- Pripadam Demokratskoj partiji i moja politička uverenja vezana su za moj pogled na svet, a u njegovoj suštini je vera u individualne kvalitete svakog od nas.Koliko daleko ste spremni da idete u odbrani svojih ubeđenja?- Ne volim rat, to je osnovno. Poštujem pre svega ljudski život. Moja načela su budistička.Muzika američkih crnaca iz šezdesetih i sedamdsetih godina bila je u svakom pogledu revolucionarna. Danas u muzici Afroamerikanaca kao da nije ostalo ništa od želje za promenama u društvu.- Socijalni angažman postoji i danas. Mislim da je rep muzika takva. Ali vremena su se promenila. Razlozi zbog kojih se ljudi bune su drugačiji i iskazuju se na različit način. Muzika 60-ih i 70-ih godina odražavala je probleme tog vremena, koji su bili toliko očigledni da niste mogli da ih ne vidite. Na drugoj strani, neki od savremenih problema su nam vidljivi samo zato što su u našim kompjuterima, a to nije baš isto!Šta možemo da očekujemo na koncertu u Beogradu?- Pre svega vrhunski bend, koji čine Vini Kolajuta (bubnjevi), Džejms Džinijus (bas) i Lajonel Lueke (gitara). Ne plaše se da izađu iz postavljenih okvira i zato volim da sviram s njima.A od repertoara?- Mnoge od starijih pesama, poput „Actual Proof“, „Chameleon“, možda „Maiden Voyage“, sigurno će biti „Speak Like a Child“. Sve u svemu, biće mnogo razloga da ovaj put i ja zapamtim Beograd!
