Čuvenu vranjansku lepoticu Maliku Eminović na tužbu je nagovorio advokat, a ko je na sudu izvukao deblji kraj - Koštana ili književnik Bora Stanković pročitajte u redovima koji slede.
Verujemo da nema onih koji ne znaju da je najlepša među svim južnjakinjama, čuvena Koštana Bore Stankovića (1876-1927) zaista postojala!
Ime ove Vranjanke koja je krajem 19. i početkom 20. veka po me’anama ispunjenim strašću, gustim duvanskim dimom i mirisom rakije dovodila čorbadžije, seljake i gazde do ludila bilo je – Malika Eminović!
Javna je tajna da su pred ovom lepoticom, koja je ime dobila po “krupnim očima kao u košute” i najhladniji “padali u sevdah”, kao i da nije mali broj onih koje je čuvena pevačica i igračica odvela pravo u propast…
Ono, međutim, što je malo poznato jeste da je Malika 1926. godine, po nagovoru advokata, tužila jednog od najvećih srpskih pisaca Boru Stankovića i to kada je pozorišni komad “Koštana” rađen po delu ovog književnika, a inspirisan njenim likom uveliko bio izvođen na pozorišnim scenama širom Srbije.
U tužbi je tražila deo autorskog honorara… Malika je bila nepismena, ali ju je jedan advokat nagovorio da ima pravo na deo honorara. Mediji su bili na strani Bore Stankovića, a Koštana je izgubila spor.
Inače, Eminovićeva se srela s Borom, gde drugo do u me’ani, i to kad je književnik bio gimnazijalac. Prema priči meštana, pisac je samo hteo da se uveri u njenu lepotu, a s Malikom nije progovorio ni reč… Nešto kasnije nastala je drama.
Naime, treći čin “Koštane” prvi put je objavljen u časopisu “Zvezda” kao pozorišna igra u četiri čina.Stanković je ovo delo napisao kada je imao oko 24 godine, ali ga je više puta prepravljao sve do konačne verzije koju je objavio kao zasebnu knjigu 1924. Verzija iz ove godine je poslužila za sva druga štampanja. Prvi put, drama je u celosti štampana 1902., u “Srpskom književnom glasniku”, a izvedena 22. juna 1900. u Narodnom pozorištu u Beogradu.
Reditelj je bio Čiča Ilija Stanojević, koji je istovremeno igrao Mitka. Koštanu je glumila Zorka Todosić, a muzički aranžman je uradio Franjo Pokoroni. Prvo izvođenje drame sa malo publike i lošim kritikama neslavno je prošlo! Posle ovoga Stanković je obavio osamdesetak promena u komadu.
Godine 1924. Stanković slavi trideset godina književnog stvaralaštva i bira da se “Koštana” ponovo štampa. Lepoticu je igrala glumica Draga Spasić, a hadži-Tomu Dimitrije Ginić. Aprila 1928. izvedena je nova premijera drame u režiji Dimitrija Ginića. Prvi put, umesto Čiča Ilije, Mitka glumi drugi glumac Nikola Gošić, a Koštanu – Sofija Novaković.
Tekst je transponovao Petar Konjović u istoimenu operu čije je prvo izvođenje bilo ’31. u Zagrebu. Snimljeno je i nekoliko filmskih verzija ovog velikog dela.Malika je umrla ’45. u 73. godini u rodnoj Vranjskoj banji. Sahrani je prisustvovalo nekoliko stotina njenih obožavalaca.
