U godini za nama ostali smo bez velikana kulturne scene Bore Todorovića, Nikole Simića, Dobrice Ćosića i Jovana Ćirilova. Jedina uteha je da smo im bili savremenici, a njihova dela i uloge nadživele su ih i ostaće u amanet budućim generacijama. Zadužili su nas na večno sećanje, a ovo je skroman prilog tome.Mona Cukić
Nikola Simić 18. 5. 1934 - 9. 11. 2014.Bez ljubavi i tih sklonosti ne znam kako bih funkcionisao, a velika je istina da, sve dok volite, živite. Meni je ljubav najjača emocija, koju doživljavam kao talenat, talenat za život.
Dobrica Ćosić 29. 12. 1921 - 18. 5. 2014.Ono što vredi u mom životu, to je u mojim knjigama. Što nije u knjigama, ne zaslužuje ni da se navodi. Pripadam revolucionarnom naraštaju koji je pokušao da istoriji promeni smer, ali ona nas je s našim ideologijama na kraju veka surovo porazila.
Jovan Ćirilov 30. 8. 1931 - 16. 11. 2014.Otkako je ljudskog roda, bilo je bezbroj neponovljivih ja. Koliko je za našeg življenja otišlo raznih ja iz života, i svet je nastavio da postoji bez tih ja. To je dovoljan dokaz. Evo, mene više nema, a svet postoji.
Bora Todorović 5. 11. 1930 - 7. 7. 2014.Kod nas u familiji Todorović važi deviza: kada dete nije ni za šta, baci ga na glumu. Tako je bilo i sa mnom. Inficiran od sestre, postao sam glumac. Nema uloge koju bih voleo da odigram a da je već nisam odigrao. Mislim da sam se ostvario u svim žanrovima.
