U avgustu 1955. godine, potpredsednik SAD Ričard Nikson poserio je polja koja su očišćena i na kojima se nalaze strme rakete, leteća Dambo kolica i dvorac. Niksonu je baš tada predat ključ za Diznilend od strane potpredsnika parka i generalnog direktora Kornelijusa Vanderbilta Vuda.Inženjer koji je bio angažovan od strane Istraživačkog instituta Stendford, godinu dana ranije, izabrao je plac u Anhajmu i nadgledao je izgradnju. On je bio prvi Diznijev zaposleni, a poznato je bilo da ga je lično Volt Dizni gledao kao na "sina".
Šest meseci kasnije, Vud je otišao - ne samo iz parka več i iz zvanične istorije Diznija.
Verovatno najveći uticaj na Diznilend, pored samog Diznija, imao je Vud. Upoznao je Diznija kada se animator konsultovao sa istraživačkim centrom gde je radio Vud zbog logistike na planiranom parku. Vud se pokazao kao izuzetno vešt u rešavanju problema, i tako zaljubljen u koncept ovakvog parka iz bajke, doveden je u kompaniju da radi i da nadgleda izgradnju projekta.
Park je otvoren u julu 1955. godine i bio je trenutni uspeh. Vud je sa Diznijem imao ugovor na godinu dana, ali je u januaru 1956. godine najavljen njegov odlazak iz kompanije. Ko bi ostavio posao koji je toliko voleo tako naglo? Odmah su pokrenuta pitanja. Pronevera je bila jedna od popularnih teorija u to vreme. Iako nikada nije stigao konačan i zvaničan odgovor, Van Arsdejl Frans, radnik Diznilenda koji je poznavao i Diznija i Vuda, rekao je da veruje da su njih dvojica bili toliko užasno nezavisne ličnosti da njihov odnos nije mogao dugo da traje.
Ali Vud je idalje bio fasciniran zabavnom industrijom. Sa otpremninom u džepu, iste godine kada je otišao iz Diznija započeo je "MArko inženjering", firmu koja je bila specijalizovana za projektovanje i izvođenje atrakcija. Vud je bio jedinstven talenat za privlačenje investitora koji su želeli da ponove Diznijev uspeh. On je zaposlio nekoliko ključnih ljudi koji su radili za Diznija, a kako bi privukao još posla sebe je reklamirao kao "glavnog planera Diznilenda"."Marko" je imao povoljan start. Otvorili su "Medžik mauntin" u Koloradu, 1958. godine, ali kašnjenje je zaglavilo biznis i park je mogao da radi samo tokom leta. On je takođe razvio i "Pležr ajland", a "Boston Park" otvoren je 1959. godine. Oba ulaganja uskoro su propala.
Do ove tačke, Vud se često pozivao na svog bivšeg šefa. Kada je otvorio "Fridomlend" u Bronksu 1960. godine, naplaćivao ga je kao "Diznilend sa istoka". Diznijevi advokati su ga tužili za kršenje autorskih prava, ali stvar je rešena van suda.Dok je Vud imao velike nade u "Fridomlend"koji je imitirao istorijske gradove i događaje, serija incidenata dobila je pogrešnu vrstu reklame. Jedan animator se slomio sa bine, jedan gost je povredio kićmu, pljačkaši pobegli sa 28.000 dolara...
"Fridomlend" je zatvoren 1964. godine jer nije mogao da se takmiči sa Diznijevim atrakcijama. Vud je kasnije postao poznat zbog pomeranja Londonskog mosta u Arizonu, komad po komad zarad turističke atrakcije 1968. godine. On je takođe osnovao Međunarodno Čili Društvo pre nego što je završio svoju karijeru u Vorner Brosu gde je radio sve do smrti 1992. godine.
Ne postoji nikakvi pisani dokazi da se Vud ikada pomorio sa Diznijem. Kompanije je dobila mnoge kritike zbog nepriznavanja Vudovog doprinosa Diznilendu. 2011. godine, zvanični Dizni Trevl Magazin ponudio je malo trivijalnosti o prebacivanju Londonskog mosta u Arizonu i da je jedan od odgovornih ljudi za to upravo Kornelijus Vanderbilt Vud. I samo to...
(MentalFloss)
