Jovana Mitić je imala devet godina kada se reditelj Goran Paskaljević, prvi put u istoriji filmske umetnosti, usudio da pred našu i svetsku javnost ispostavi problem dece sa autizmom.
Jovana je bila vila sa krilima anđela u filmu "San zimske noći".
Film-bajka je, pre deceniju i koji mesec više, nagrađen u San Sebastijanu. Potresna uloga devojčice, između suza i aplauza, tu je počela, ali, tu je i zaustavljena.
Jovana danas ima 24 godine. Život onog deteta i sada devojke, može da stane u rečenicu: samo je u filmu bila vila. Stvarnost koju deli sa majkom Radom, jedinim istinskim osloncem sve je, samo nije bajka.
Jovanina majka ispričala je da joj se i dalje javlja skoro cela ekipa filma "San zimske noći". "Javljaju nam se i hvala im, i Paskaljević i glavni junak Lazar Ristovski. Pomognu kad god i koliko god mogu", govori Rada Mitić i nastavlja: "Naš spas je izmešanje iz ove sredine. Za Jovanu ovde više nema života. Novi Sad je jedino utočište za ovakvu decu, jedino je ovaj grad sistematski uredio brigu o autističnoje deci. Jovani ja to ne mogu da priuštim", priča Jovanina majka.
Ona od države dobija samo nešto više od 20.000 dinara i veoma bi volela kada bi im neko ustupio neko seosko domaćinstvo kako bi ona i Jovana mogle da imaju normalan život.
"Borimo se, šta ćemo... Nije lako u sredini i društvu u kojima se još govori : "Zaš one,e što imaju dete koje ne pokazuju". A Jovana želi da se druži. Sinoć oka nije sklopila jer njena drugarica koja je obećala da će doći, nije došla", priča Rada i dodaje da ih se ljudi plaše.
"Predrasude su zlo. Vlada uverenje da su autistična deca opasna", priča Jovanina majka.
(Novosti)
