Povodom Dana slovenske pismenosti i kulture, koji se u većini slovenskih zemalja svečano obeležava 24.maja, studenti Fakulteta za kulturu i medije "Džon Nezbit" organizovali su izložbu "Svetlost ćirilice". Izložbu je otvorio pesnik Milovan Vitezović dobitnik mnogobrojnih književnih priznanja.
Kaligrafija kako umetnički izraz govori o dubokoj međusobnoj prožetosti slova i slike. Iako je digitalno doba nametnulo korišćenje jednobraznih fontova, učesnici su publici prikazali lepotu i proces nastanka autentičnih slovnih formi upotrebom pera, četkica i mastila.
"U najstarijem periodu, od Svetog Save, pa nadalje reč jezik znači narod. Da bismo sačuvali pre svega sebe, potom i narod, moramo sačuvati jezik, a znamo da je pismo oličenje tog jezika", kaže Vitezović i dodaje:
"Dok sam ja bio đak u Osnovnoj školi, kao glavni predmet imali smo lepo pisanje i time smo se opismenjavali. Naučili smo da je kaligrafija način da sopstveni govor pretvorimo u lepo pisanje", kaže Vitezović za Kurir.
Izložba ima veliki značaj jer su Ćirilo i Metodije prevodili liturgijske i biblijske knjige na slovenski jezik i time postavili osnove slovenske pismenosti, a azbuka ćirilica postala je osnovni alfabet slovenskih naroda.
