Konačno je došlo to vreme u godini – Evrovizija. Jasno mi je da se veliki deo ljudi srami svoje opčinjenosti ovim fosilom od muzičke institucije, ali sigurni smo da će veliki deo vas večeras da sedi kod kuće okružen prijateljima koji se isto tako srame svoje ljubavi prema ovoj fabrici kulture i gledaće prvo polufinaln veče 60. po redu Evrovizije.
Dobro, možda ova muzička manifestacija više nije popularna kao što je nekad bila i možda je zaista izgubila i poslednju trunku ugleda kojom se je još pre 50 godina mogla dičiti. Jednostavno treba prihvatiti da je ova muzička institucija odrasla i da se prilagodila vremenu u kom živi; prihvatila je bradate žene, šljokice. I neka je.
Australija na Evroviziji
Neko na svetu još Evroviziju voli više od Evropljana. Australijanci ove godine prvi put u istoriji šalju svog predstavnika na to evropsko muzičko takmičenje. I to s dobrim razlogom, zapravo, nekoliko njih. Za početak, australijska publika Evroviziji gledanost diže za 12 posto. Uzme li se u obzir stalni pad popularnosti ovog takmičenja na domaćem tlu, ova ekspanzija na strana tržišta nimalo ne čudi.
Tu je naravno još i akademska ozbiljnost kojom se ovom šarolikom takmičenju pristupa. Voditeljka Evropskih studija rado koristi Euroviziju kao primer na kom tumači kompleksne geopolitičke odnose u Evropi. Uz sve to, najmanje je zanemariv entuzijazam australijskih obožavalaca kad je u pitanju Eurosong. Mislim, da se razumemo – rade ono što i mi, koriste svaku priliku da se okupi društvo, nešto popije i pojede.
(Telegram.hr)
