Kad je Stojan Tešić (1942 – 1996) u svojim memoarima ovako pisao o detinjstvu na užičkoj kaldrimi posleratnih godina, njegov avion, ali onaj pravi, već odavno je bio dotako američkio tlo. Na njemu je stekao slavu kao scenarista, dramski pisac, romanopisac i najvrednije zvanje u sferi sedme umetnosti.
Dvadeset godina od smrti Stojana Stiva Tešića, koga je Američka filmska akademija 1980. nagradila Oskarom za scenario filma „Četiri mangupa“ (Breaking Away), Narodna biblioteka iz Užica priredila je izložbu u čast slavnom zemljaku. Postavka je nazvana „Užičanin iz Amerike“.
"Svi smo išli da gledamo filmove Džona Vejna. Najduži red u kome sam ikada stajao bio je za film 'Rio Grande'. Naravno čim biste odgledali film, igrali biste se toga filma. Dobri i loši momci u lokalnim ruševinama. Mašta je bila značajan deo života za većinu ljudi. Stvarnost nije bila tako sjajna", jedan je od Tešićevih citata na panoima izložbe koju su priredile Gordana Bacotić, Biljana Ristović i Dušica Murić.
Ceo projekat obuhvata izložbu povodom 20 godina njegove smrti i objavljivanje njegovog romana „Karu“, za koji je užička biblioteka ekskluzivni vlasnik prava za publikovanje na srpskom jeziku. Pri izradi izložbe korišćen je hronološki metod, a poseban akcenat je stavljen na autobiografske elemente i to je jedna od najznačajnijih odlika njegove poetike. Većina njegovih dela nije prevedena na srpski, a postoji izvestan broj rukopisa, eseja i romana koji nisu dostupni ni na engleskom", kaže za koautorka izložbe Dušica Murić.
Stojan se sa majkom i sestrom Nađom odselio u SAD 1956, kada mu je bilo 14 godina. Tamo se već od 1944. nalazio njegov otac, intendant u kraljevoj vojsci. Živeli su u Čikagu. Stojan je diplomirao na Univerzitetu Indijana, a prve pozorišne komada napisao je na „Kolumbiji“.
Osim za onaj nagrađen Oskarom, autor je i scenarija za filme „Očevidac“ (Eyewitness) sa Sigorni Viver i Vilijamom Hertom, „Svet po Garpu" (The World According to Garp) sa Robinom Vilijamsom i Glen Klouz, „Američki letači“ (American Flyers) sa Kevinom Kostnerom, „Iljeni“ (Eleni) sa Džonom Malkovičem i „Četiri prijatelja“ (Four Friends).
Sa godinama ga je sve više vukla nostalgija.„Znate, čovek nema deset detinjstava, nego samo jedno. I ono je uvek u vama. Ali, prilikom mojih poseta kući, ništa od onoga što sam zapamtio nije više postojalo. Užice kojeg se ja sećam ne postoji, ali je za mene stvarnije od ovog današnjeg. Tada su ljudi imali vremena da lepo sednu, da žive život. Sve je bilo lakše - pričao je Tešić 1996. kada je poslednji put video rodni grad.Nedugo zatim od srčanog udara umro je u Kanadi u 53. godini života.
Dobio Oskara i pobedio Vudija AlenaTe 1980. godine na 52. dodeli Oskara "Četiri mangupa" bila su nominovana za pet Oskara (film, režija, sporedna glumica, scenario), a najveći konkurenti bili su im "Kramer protiv Kramera", "Apokalipsa sada" i "Sav taj džez".Stiv je u konkurenciji za originalni scenario pobedio Vudija Alena (Menhetn), Valeri Kertin i Barija Levinsona (Deveruše/...And Justice For All), Roberta Alana Artura i Boba Fosija (Sav taj džez) kao i autore scenarija za "Kineski sindrom" Majka Greja, T.S. Kuka i Džejmsa Bridžiza. Za isti film Stiv je dobio i nagrade američkih Udruženja scenarista i Udruženja filmskih kritičara i Udruženja filmskih kritičara Londona.
Prvih šest komada koje je napisao odmah je bilo postavljeno u pozorištu American Place Theatre na of-Brodveju: The Carpenters (1970), Lake of the Woods (1971), Nourish the Beast (1973), Gorky (1975), Passing Game (1977) i Touching Bottom (1978) a Division Street (1980) je igran na Brodveju.
Blic/V. Lojanica, M. Kovačević
