Na ruševinama nekadašnje Narodne biblioteke, nakon četvrte Večeri na Kosančiću razgovarali smo s književnikom Vladimirom Pištalom. Pisac romana „Tesla, portret među maskama“ i „Milenijum o Beogradu“ stigao je iz Amerike, gde godinama živi, da predstavi, između ostalog, i rukopis u nastajanju „Roman o Andriću“.Već četiri godine pišete o Ivi Andriću. Šta će nam doneti to delo?Ovaj roman zamišljam kao putopis iz nečijeg psihološkog sveta. Andrić je pre svega psihološki pisac i uvek ga je zanimalo da vidi ljude kao sebe iznutra. Još kao dečak želeo sam da napišem delo o njemu. Ovo nije nova ideja jer sam živeo s njim i njegovim delima celog života. On je bio pisac koji me je formirao kao nijedan drugi.Ko je Andrić kog želite da predstavite?On je pisac koji je sve samo ne hladan i bestrasan, kako ga mnogi opisuju. Pogledajte likove kojima se bavio. Oni su kao kod Felinija, ljudi koji lude kao zanjihani na trapezu. Sam je govorio da se sve stvara iz podsvesti. Strasti su ono što vlada ljudima. Imao je razumevanje za čoveka u bilo kojoj situaciji. Želeo je da ljudima u provinciji, koji nemaju nikog da ih uputi, njegova knjiga bude savetodavac. Govorio je: „Ja sam odrastao kao siromah, Bosanac i dete.“ Voleo je ljude, ali im nije verovao, a njegovo nezadovoljstvo sobom bilo mi je alfa i omega. Govorio je: „Bog mi je svedok s kakvom sam budalom imao posla.“ Poticao je iz skučenog sveta, a govorio je da mu je utroba gorela za lepotom.
Da li danas postoje ljudi kakvi su bili Andrić i Tesla?Velika ljudska greška je što ne cene i ne vide važnost ljudi dok su prisutni. Za Duška Radovića smo mislili da je običan čovek koji se javlja svakoga jutra. Kad je nestao, bio je dobri duh grada koji se obraćao s visine Beograđanke, i njegov značaj je tek tad počeo da se ceni.Profesor ste svetske i američke istorije. Koliko studenti u Americi znaju o Srbiji?Ne postoji veliko znanje. Ali ne postoje ni predrasude. Otvoreno prihvataju i moja predavanja i moje pisanje.Doktorirali ste na temi identiteta. Koliko je teško zadržati ga kad se ostavi domovina iza sebe?Identitet se veoma teško gubi. Ja to gledam kroz sebe. Ono što sam ja - ja sam gde god otišao. Identitet je nešto što je u vama, ali i van vas. Zato za sebe kažem da sam prilagođeni šizofrenik. Kad odlazim iz Beograda, tužan sam, ali kad dođem u Boston, srećan sam i obrnuto.Vraćete se često na Balkan. Menja li se šta?Balkan se malo i sporo menja. Potrebna mu je korenita promena. Voleo bih da osetim da su stvari negde krenule. Mladi ljudi treba da imaju nove ideje.Da li mladi treba da idu odavde?Sad ste me pitali jedno vrlo bolno pitanje. Nemam moralno pravo da im kažem da ne učine ono što sam ja, ali znam da se neki od njih neće vratiti. Idealno bi bilo da možemo slično da živimo ovde i negde drugde.
Amerikanci oduševljeniTESLA JE RELIGIJAVaša knjiga „Tesla, portret među maskama“ odlično je prihvaćena u Americi. Da li se različito čita tamo i ovde?Prodata je za manje od tri meseca, što nije uobičajeno i nominovana je čak za Nešenel buk avord. Jedna čitateljka mi je rekla da je u moru hladne literature ova bila jedna topla. To mi je jedan od najdražih komentara. Jedan čitalac mi je rekao da ga je iznenadilo to što je Tesla zadržao vezu sa srpskim korenima do kraja života. Tesla je sve zanimljiviji jer je bio više od čoveka, on je religija.
ČinjeniceZNAČAJNE NAGRADERođen je 1960. u SarajevuZavršio je Pravni fakultet u BeograduDoktorirao je na Univerzitetu Nju Hempšir u SAD na temi identiteta srpskih doseljenikaŽivi u Bostonu i predaje svetsku i američku istoriju na univerzitetuNajpoznatija dela su mu „Tesla, portret među maskama“, „Milenijum u Beogradu“, „Venecija“Dobio je Ninovu nagradu i Kočićevo pero
