Nema više patika, trenerki i zlatnih lanaca, ali sve ostalo je isto. Ponižavanje zdravog razuma i života na koji su građani prinuđeni identično je kao i devedesetih godina, kao i način pokazivanja moći i zastrašivanje - kaže za Kurir Vojislav Tufegdžić, pisac, novinar Njuzvika i autor kultnog dokumentarca, koji je promovisao novu knjigu „Vidimo se u čitulji - 20 godina posle“.U novoj knjizi prikazujete događaje od sredine devedesetih do danas...- U najvećem delu knjiga se bavi događajima u tom periodu, uz neizostavne elemente iz prve polovine devedesetih, koji su utrli put svemu naopakom što je prethodilo sumornim dešavanjima početkom dvehiljaditih. Mada se u javnosti ustalilo uverenje da su devedesete najgori period u bližoj istoriji, lično bih tu vremensku granicu pomerio nekoliko godina unapred, bliže godinama s početka ovog veka.Očigledno je da su iz trenerki mnogi „uskočili“ u odela i postali ugledni građani?- Stil devedesetih i danas preovlađujući stil na prvi pogled su drugačiji. Naizgled. Patike, trenerke i zlatni lanci su upamćeni kao nakazni modni detalji koji su imali funkciju dokazivanja moći, ali i zastrašivanja. Sve drugo je i danas prisutno - skupi satovi i automobili, popularna mesta za izlaske i provod, atraktivne pratilje, tetovirani političari, televizijske emisije koje se time bave... Ponižavanje zdravog razuma i života na koji su građani prinuđeni.Šta sve obuhvata knjiga?- Knjiga bi trebalo da prikaže mehanizam opstajanja kriminala i metodologiju njegovog prilagođavanja novom vremenu i uslovima. U priči koja se odnosi na državu i njene institucije nema nevinih. Kriminal, i to organizovan, kakav u zemlji postoji, prati tokove novca. A novac se umesto tržišnim zakonima, često usmerava političkim odlukama. Naravno da u knjizi postoje detalji o likvidacijama, koje su navodno ostale tajne, direktnoj saradnji političara i kriminalaca, lošim procenama i greškama policije.Kakvo je stanje u Srbiji danas i u vreme kada ste pravili „Vidimo se u čitulji“?- Neuporedivo, kada je reč o vidljivom segmentu života, nezamislivoj bedi u poslednjoj deceniji prošlog veka i bezbednosti građana. S druge strane, perspektive su „obećavajuće“ u istoj meri.Da li ste posle filma sretali sa preživelim akterima?- Jesam. Na neki način postali smo poznanici iako se svako bavio svojim poslom. I u tome se granica nije prešla. Nezamislivo za današnje vreme, ali niko nije tražio autorizaciju filma ili teksta. Danas najniži državni administrativci sebi daju pravo na taj luksuz. Greška je naša što im to dozvoljavamo.Da li je Srbija i dalje mala bara sa mnogo krokodila?- Pre bih rekao sa mnogo većim reptilima od krokodila. Novac koji je ilegalnim poslovima stečen, otet i uglavnom legalizovan u poslednjoj deceniji nezamislivo je veći od onog koji je bio u opticaju tokom nastajanja prve knjige i filma.R. Nedić
