icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

UČIMO DECU: Crtani film o GMO hrani na srpskom jeziku!

UČIMO DECU: Crtani film o GMO hrani na srpskom jeziku!

Stil
Na veoma sarkastičan način objašnjava koliko je GMO hrana otrovna za ljude, o korupciji i lobiju proizvođača GMO hrane, uništenju farmera i zdrave hrane

U borbi protiv genetsko modifikovane hrane snimljen je i crtani film A-GO-GO da bi dece pojačala svest o opasnosti koje donosi GMO hrana.

 

Zahvaljujući autorima sjajnog crtanog filma o genetski modifikovanim organizmima iz Infomatiksa Kirku Ruteru i Polu Dejvisu, kao i srpskom glumcu Branislavu Platiši, objavlje na je verziju ovog crtanog filma sinhronizovanog na srpski jezik!

 

Crtani film na veoma sarkastičan način objašnjava koliko je važna priroda i GMO hrana otrovna za ljude, o korupciji i lobiju proizvođača GMO hrane, uništenju farmera i zdrave hrane.

 

GMO se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštacki način, a tehnologija kojom se to postiže se često naziva moderna biotehnologija ili genetski inženjering.

 

Tom tehnologijom je takode moguće selektovani gen iz jednog organizma uneti u drugi, čak i među vrstama koje nisu srodne.

 

Prva modifikovana biljka bila je paradajz a pojavila na tržistu 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, i to najviše u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu, a najviše se gaje soja, kukuruz, uljana repica, pamuk.

 

Naučnici Ian F. Prime i Rolf Lembke sproveli su "in vivo" studije o mogućim zdravstvenim posledicama GM hrane, i zaključili da genetski inženjering stvara raširene genetske mutacije na stotine hiljada mesta određenog genoma.

 

Hranu koja je stvorena u laboratoriji naše ćelije neće prepoznati, pa će se puno toga gomilati kao toksični materijal.

 

http://www.youtube.com/watch?v=zCZkCO7mvmE#!

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...