Suština ideje profesora fizike na Tehnološkom institutu Masačusets, diplomca Univerziteta Harvard i stipendiste fondacije "Sesil Rouds", jeste u sledećem: pod odgovarajućim uslovima, proizvoljna grupa atoma će se sama organizovati radi efikasnijeg korišćenja energije.
Vremenom i uz, recimo, dovoljnu količinu sunčeve svetlosti, skup atoma bi mogao da se približi onome što nazivamo život. Neke stvari koje smatramo neživim zapravo su možda već "žive". Sve to zavisi od načina na koji definišemo život, a Inglandovo delo bi možda moglo da nas podstakne da preispitamo svoj stav po tom pitanju.
"Ljudi misle o poreklu života kao retkom procesu. Džeremijeva hipoteza vidi život kao posledicu fizičkih zakona, a ne kao nešto proizvoljno", kaže Vijaj Pande, profesor hemije na Univerzitetu Stanford.
Inglandova ideja možda zvuči čudno, pa čak i neverovatno, ali je ipak privukla pažnju impresivne grupe renomiranih stručnjaka. Na kraju krajeva, darvinizam možda objašnjava evoluciju i složeni svet u kome danas živimo, ali ne i nastanak inteligentnih bića. Inglandovo insistiranje na istraživanju faze koja je prethodila svim našim sadašnjim pretpostavkama o životu jeste ono po čemu se on ističe - kaže Karl Frank, profesor fizike na Univerzitetu Kornel, koji detaljno prati Inglandov rad, i dodaje:
- Svakih 30 godina doživimo veliki korak napred. Sada je ponovo red da se dogodi, a možda je ovo to - kaže Frank.
Darvinizam i ideja o prirodnoj selekciji govori nam da se dobro prilagođeni organizmi razvijaju da bi opstali i razmnožavali se uspešnije u svojoj sredini. Ingland ne osporava takav stav, ali tvrdi da je previše neodređen. Na primer, plavi kitovi i fitoplankton žive i razmnožavaju se u istoj sredini - okeanu - ali na različiti način. To je zato što su, doduše sastavljeni od istih gradivnih komponenata, ali su lanci njihovog DNK različito raspoređeni u svakom organizmu.
Uzmimo, na primer, Inglandovu kompjutersku simulaciju operske pevačice koja drži kristalnu čašu i peva na određenoj frekvenciji. Umesto da se čaša razbije, Ingland predviđa da će se atomi tokom vremena sami rasporediti kako bi bolje apsorbovali energiju koju projektuje pevačicin glas i tako zaštiti čašu od pucanja. Po čemu se, dakle, čaša razlikuje od planktona koji se reorganizuje tokom nekoliko generacija? Da li to znači da je čaša živ organizam?
Da li je čaša živ organizam?
To je nešto što Ingland želi da ispita. Njegov rad još nije ponudio odgovore, pa ostaje da se vidi do kakvih će rezultata doći.
Pre nego što je postao religiozan - moli se tri puta dnevno - Ingland je bio naučni tip. Otkako je naučio da čita, gutao je knjige - od filozofije, preko muzike do fantastike. Sa devet godina je čitao Stiva Hokinga: "Kratku istoriju vremena".
Otac mu je bio profesor ekonomije na Univerzitetu u Nju Hempširu, a majka nastavnica.Bog nije igrao važnu ulogu u ranoj fazi njegovog života. Majka mu je Jevrejka, rođena u Poljskoj. Veliki deo njene porodice, uključujući i babu i dedu, ubili su nacisti i ona se distancirala od judaizma, za koji su je vezivala samo negativna osećanja.
Otac je vaspitavan kao luteranac, ali nikada nje strogo poštovao protestantske praznike. Godine 2005. Ingland je posetio je Izrael. Proučavanje Tore dalo mu je priliku za intelektualni angažman koji "nije bio sličan ničemu što sam iskusio kada je u pitanju suptilnost i širina".
A kakve veze ima Bog sa njegovim naučnim hipotezama? U potrazi za odgovorima, Ingland, koji je ortodoksni Jevrejin i moli se tri puta dnevno, našao se usred večite borbe između nauke i religije. Ali, dok su hrišćanstvo i darvinizam uglavnom suprotstavljeni, judaizam nema problem s prirodnim naukama.
Ingland smatra da nam nauka daje objašnjenja i predviđanja, ali da ne može da nam kaže šta treba da uradimo s tim informacijama. Ovde na scenu stupa versko učenje. Ingland je proveo poslednjih deset godina brižljivo pročešljavajući Toru, tumačeći reč po reč na sličan način kao što traži odgovore na pitanja o životu.
Njegov zaključak? Uobičajeni prevodi pokazuju nedostatke. Recimo, pojam "stvaranja". Ingland tvrdi da ga treba shvatiti ne samo doslovno, kao stvaranje sveta, već kao davanje imena svetu. Cela Bibilija, smatra on, obiluje primerima koji bi mogli da se tumače drugačije nego što smo vremenom prihvatili kao standard.
Blic/Maja Anastasijević
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
