Naša sledeća destinacija prilikom posete Kini je Šenžen i to je prvi grad na koji ćete naići kada izađete iz specijalne administrativne oblasti Hong Kong.
Odmah po prelasku granice možete se oprostiti od Facebooka, Vibera, WhatsApp-a, Instagrama i manje-više svih društvenih mreža i messangera na koje ste navikli, kao i od Gugla i svih guglovih servisa.
Kineske vlasti su podigle takozvani "veliki kineski zid", tačnije neku vrstu firewall-a koji sprečava korišćenje svih aplikacija bez kojih prosečan Srbin ne može da zamisli život.
Dakle, koliko ste napravili savršenu fotografiju sa putovanja i želite da je okačite na Instagram, ili odlučite da "tvitnete" neku impresiju iz 7000 kilometara udaljene zemlje, veliki kineski zid će se postarati da vam to onemogući.
Ukoliko ipak imate jaku volju, dosta vremena i dobar VPN servis, možda i uspete da prevarite podozrive kineske vlasti i uspostavite komunikaciju sa "spoljnim svetom". Ipak, što pre phvatite da internet u Kini ne funkcioniše na način na koji ste navikli, život tamo će vam biti lakši.
Ukoliko pak, oberučke prihvatite nešto što se zove WeChat, život tamo vam može postati sasvim lagodan. Svi koji imaju iskustva sa Kinomi reći će vam da je bez WeChat-a život u toj zemlji skoro pa nezamisliv.
Pored toga što funkcioniše kao klasična "messanger" aplikacija (slanje poruka i fotografija, deljnje statusa i obavljanje video poziva itd.) WeChat nudi i pregršt drugih mogućnosti koje mahom nisu dostupne u konkurentskim aplikacijama poput FB messangera i WhatsApp-a.
Na primer ukoliko želite da zakažete pregled kod lekara ili platite markicu za prevoz - možete to uraditi uz pomoć WeChata, planirate putovanje i treba vam viza - opet WeChat, vreme je da platite ratu za kredit ili želite nekome da prebacite novac - koristićete WeChat.
Da ne pričamo o računima za komunalije, naručivanju hrane, pozivanju vodoinstalatera ili električara, plaćanju računa u kafićima i prodavnicama, bukiranju hotela i aviona ili kupovini preko interneta.
Bukvalno, na svakom koraku, u svim sferama života možete a često i morate koristiti WeChat.
Kada prihvatite ova pravila spremni ste za Šenžen.
Šenžen je reprezentativan primer vrtoglavog ekonomskog rasta Kine. Pre samo 40 godina bio je ribarsko mestašce sa oko 30.000 stanovnika, a danas je deo megalopolisa sa populacijom od 18 miliona i statusom jednog od najvećih i najbogatijih gradova u zemlji.
1980. godine grad je proglašen specijalnom ekonomskom zonom što je rezultiralo ogromnim stranim ulaganjima, pa je za kratko vreme postao finansijski centar južnog dela zemlje i dom nekih od najvećih multinacionalnih high-tech kompanija poput Tencenta, BYD, ZTE i naših domaćna, kompanije HUAWEI.
HUAWEI je je prešao sličan put kao i grad u kojem se nalazi. Osnovan je 1987 .godine kao prva privatna firma u Kini, sa osnivačkim kapitalom od jedva 5000 dolara.
Sada, 29 godina kasnije, sa preko 180.000 zaposlenih (od toga 79.000 inženjera) u 170 zemalja širom sveta i godišnjim prihodom od preko 75 milijardi dolara HUAWEI je postao globalni lider na polju informacionih tehnologija i telekomunikacija.
Sam podatak da čak 45 od 50 vodećih svetskih operatera mobilne i fiksne telefonije koristi opremu koja je dizajnirana i proizvedena u HUAWEI-u dovoljno govori o kakvom gigantu je reč.
Kompanija je u privatnom vlasništvu njenih zaposlenih (njih oko 85.000) dok se na njenom čelu nalaze tri izvršna direktora koja se smenjuju na periode od 6 meseci kako bi podelili teret vođenja biznisa čija se vrednost meri milijardama dolara.
Tokom posete kompaniji imali smo priliku da obiđemo mesta na kojima rade ljudi koji vode celu priču,
posetimo Huawei training centre,
pogone za testiranje i kontrolu kvaliteta,
upoznamo se sa najnovijim rešenjima na polju vestačke inteligencije, Interneta stvari (Internet of Things) i mogućnostima koje pruža 5G tehnologija
ali i prošetamo delovima Huawei kampusa namenjenim smeštaju radnika.
Taj deo podseća više na neko odmaralište nego na mesto gde novozaposleni radnici po simboličnim cenama iznajmljuju stanove.
U Huaweiu smatraju da tek nakon tri godine rada kod njih pojedinac postaje finansijski sposoban pa je to gornja granica najma nakon koje radnici napuštaju kampus, a na njihovo mesto dolaze novi.
Kompanija je podeljena na tri grupacije:
Huawei Carrier koja je trenutno fokusirana na digitalnu transformaciju i korišćenje velikih mogućnosti u oblastima cloud tehnologije, video snimaka, Interneta stvari..
Huawei Enterprise je grupacija koja obezbeđuje ICT strukturu kao podršku digitalnoj transformaciji glavnih vertikalnih industrija, uključujući finansije, energetiku, vladina tela i javnu bezbednost.
Huawei Consumer - Pre nekih sedam godina Huawei je ušao na tržiste smartfona i vrlo brzo uspeo da postane najveći proizvođac u Kini, a treći u svetu odmah iza Epla i Samsunga.
Međutim, tu se njihove ambicije ne završavaju, pa nam je prilikom posete kompaniji prezentovana jasna strategija o usponu do broja 1 na globlnom tržistu mobilnih i pametnih telefona.
Kao svoj glavni adut oni navode ulaganja u sektor istraživanja i razvoja (nešto više od 14 odsto ukupne zarade se preusmerava u R&D) koji bi, prema njihovim rečima, svojim inovativnim rešenjima trebalo da omogući značajniji prodor pre svega na zapadno tržište.
Saradnja sa Leicom, Pantone Color Institutom ili čuvenim brendom Ricostru, je pokazatelj da menadžment itekako prepoznaje zahteve tržišta i važnost pozicioniranja Huawei-a kao premium brenda.
Najsvežiji primer takve saradnje nosi oznaku Huawei P10 i Huawei P10 plus i predstavljen je na ovogodišnjem sajmu potrošačke elektronike u Barseloni. Više o najnovijem flegšip smartfonu za čiji izgled su zaslužni neki od najčuvenijih svetskih dizajnera, a koji svojom kamerom dizajnira naslovne strane Vogue-a čitajte OVDE
