LOS ANĐELES - Danas većina fizičara veruje da će svemir završiti u "velikom rascepu" - kada će sila tamne energije rasterati sve konstitutivne elemente univerzuma, zvezde se ugasiti, a temperatura pasti na skoro apsolutnu nulu, što bi učinilo bilo kakav oblik života nemogućim.
Nemanja Kaloper sa Univerziteta u Kaliforniji i Antonio Padila sa Univerziteta u Notingemu veruju da će svemir ipak početi da se sažima, i sabije u jednu tačku - da će završiti u "velikom drobljenju" kada će se sve zvezde, planete i galaksije zdrobiti u ništavilo, a vreme će prestati da postoji.
Kaloper i Padila tvrde da se njihov matematički model slaže sa svim opažanjima svemira do sada, a nudi odgovor na pitanje zašto izmerene vrednosti kozmološke konstante nisu u skladu s modeliranim rezultatima.
Njihovo rešenje je reformulacija opšte teorije relativnosti - sekvestiranje energije vakuuma - po kojoj energija vakuuma ne može doprinositi zakrivljenosti svemira ili uticati na gravitaciju. Uz takvu teoriju, kozmološka konstanta bila bi jednaka proseku gustoće sve materije i energije u svemiru koja je postojala ili će ikada postojati.
Najzanimljiviji rezultat njihovog modela je da bi do predviđenog kolapsa univerzuma trebalo da dođe relativno skoro, kozmološki gledano - puno pre nego što kraj univerzuma predviđaju druge teorije.
"Kolaps je neizbežan, a prethodiće mu sadašnji stadijum ubrzavanja širenja", tvrdi Kaloper. Iako nisu sigurni koliko tačno vremena će proći do "obrata" od širenja svemira do kolapsa, pretpostavljaju da smo sigurni još koju milijardu godina.
"Rane procene ukazuju da će do kolapsa doći za par desetina milijardi godina, ali moramo još to temeljno potvrditi", rekao je Padilla.
(Jutarnji)
