Kako curenje poverljivih podataka i krađa identiteta postaju sve učestaliji, tako raste potražnja za biometrijskom tehnologijom, kao što je skeniranje otisaka prstiju ili dužice, kako bi se sprečilo narušavanje privatnog elektronskog prostora. Međutim, ona je još uvek skupa, a mnogi ljudi zaziru od mogućnosti da njihove duboko lične znake prepoznavanja povere nepoznatom licu.Jedinstven obrazacIstraživači s tehnološkog instituta Džordžije tvrde da su izumeli jeftin uređaj koji rešava neke od tih problema -pametnu tastaturu. Ona precizno meri takt u kojem osoba kuca i pritisak prstiju po tipkama. Taj obrazac je jedinstven za svakog pojedinca, ističe Džun Čen, doktorand mašinstva. Merenjem takta prilikom kucanja lozinke, objašnjava on, tastatura može da utvrdi nečiji identitet i samim tim odluči da li toj osobi da dozvoli pristup računaru, nezavisno od toga da li je lozinka tačna ili ne.Za to nije potrebna nikakva nova tehnologija s kojom ljudi već nisu upoznati. "Svi koristimo tastaturu i svi drugačije kucamo", kaže Čen.Uređaj istovremeno „skuplja“ energiju koja nastaje kad prsti dotiču tipke, a ta energija može da se iskoristi za napajanje bežičnog emitera tako da kabl postaje nepotreban. Tipke su napravljene od više slojeva polimera koji imaju slabo negativno naelektrisanje, dok je koža delimično pozitivno naelektrisana, objašnjava Čen. Kad prsti dolaze u dodir s tipkama, spuštaju se i podižu, oni prenose elektrone na tipke. Time se zatvara električno kolo s tastaturom i stvara slaba struja.KomercijalizacijaOva pojava, poznata kao kontaktno naelektrisanje, može da se uporedi sa stvaranjem statičkog elektriciteta. „To vam je isto kao kad pređete rukom po vunenom ćebetu i vidite varnice u mraku“, kaže Čen. Samo što je u ovom slučaju to naelektrisanje slabije i nevidljivo.Zasad postoji samo jedan prototip inteligentne tastature. Međutim, kako tvrdi Čen, njena komercijalizacija biće prilično jednostavna pošto je napravljena uglavnom od jeftinih delova sličnih plastici. Tim istraživača nada se da će se uređaj pojaviti na tržištu za otprilike pet godina.
Piše: Dag Mejn
