Trenutno je leto, a to znači i svetloplavo nebo bez oblaka, barem ponekad. Zašto je nebo te boje?Za naučnike odgovor je relativno jednostavan: rejlegovo raspršenje. Kada sunčevo belo svetlo dođe do Zemlje sudari se s molekulama plina koje sačinjavaju atmosferu. Te molekule, uglavnom azot i kiseonik, su manje od talasnih dužina svetla u vidljivom spektru pa ga onda rasprše.
Belo svetlo sadrži različite talasne dužine, koje mi još od Njutna i njegovih eksperimenata s prizmom vidimo kao spektar šest različitih boja: crvene, narandžaste, žute, zelene, plave i ljubičaste. Svetlo na ljubičastom kraju spektra putuje u kraćim, užim talasima koje molekule u atmosferi više deluju.Ovaj fenomen imenovan je po britanskom fizičaru Rejlajtu, koji ga je otkrio u 19. veku. Nebo izgleda plavo jer su kraće talasne dužine više raštrkane u atmosferi nego duže. Stoga je raštrkana sunčeva svetlost koja dopre u naše oči kada gledamo u nebo (ne u samo Sunce) većinom plave boje.
Baš plavo?Sad kad smo to prošli, možda mislite da je odgovor na početno pitanje, ‘Zašto je nebo plavo?’, dosta jednostavan. Ali tu je kvaka: ne kažu svi da je nebo stvarno plavo.Vilijam Gledston je 1858. objavio rad o Homeru u kom je začuđeno primetio da grčki pesnik nijednom nije koristio reč plavo. Zapravo, generalno je koristio dosta neobične izraze za opisivanje boja. Tako je more bilo boje “mračnog vina”, gvožđe je bilo ljubičasto, a med zelen.Dalja istraživanja pokazala su da ni Kuran, ni originalna Biblija, kao ni islandske sage ili indijske vedske pesme nigde ne spominju plavu boju, čak ni kada spominju nebo.Rusi opisuju nebo ili kao golubije (svetlo plavo) ili sinee (tamno plavo); u Japanu se 青 (ao) koristi za boju neba, ali isto tako i za boju jabuke i trave; namibijsko pleme Himba opisuje nebo kao zoozou, što se može grubo prevesti kao ‘tamno’, a uključuje nijanse crvene, zelene, ljubičaste, pa i plave.
Jezik kao interpretacija svetaReč je o više nego samo o pedantnom prevođenju. Dokazano je da jezik jako utiče na način kako interpretiramo svet. Pa tako i specifične reči za boju pojačavaju i naglašavaju percepciju iste nasuprot drugih nijansi. Bez takve posebne reči teže je percipiramo.Da bi to dokazali naučnici su pokazali grupe obojenih pločica pripadnicima plemena Himba, koji su teško mogli da izaberu jedinu plavu pločicu iz grupe s još 11 zelenih.Dakle, iako je istina da je ljudima koji govore srpski, nebo plavo, ono je te boje samo zato jer mi tako govorimo.
(Danas.hr)
