U članku objavljenom u British Journal of Psychology istraživači Norman Li i Satoši Kazanava izveštavaju da inteligentni ljudi stvarno doživljavaju manje životnog zadovoljstva kada se ćešće druže sa ljudima. Ovi tipovi ljudi su srećniji kad ih ostave na miru. Do ovog zaključka su došli ispitivanjem 197 ljudi starosti između 18. i 28. godine, kada je socijalni život u zenitu. Analizom ovih podataka pokazuje se da velika količina ljudi u okruženju dovodi do smanjenja sreće kod ljudi.
Autori studije objašnjavaju nalaze kao “savana teorija sreće”. Ova teorija se zasniva na ideji da zadovoljstvo životom nije samo određeno onim što se dešava u sadašnjosti već je i pod uticajem genetskog nasleđa, odnosno kako su naši preci reagovali na određene događaje. Evoluciona psihologija tvrdi da je ljudski mozak dizajniran i prilagođen uslovima predaka u okruženju. Zbog toga istraživači veruju da naši mozgovi imaju problem shvatanja i bavljenja situacijom koje su jedinstvene za današnje vreme.
Jer, ljudsko telo pa i mozak sa njim nisu u stanju da evoluiraju tako brzo kao društvo. Dva faktora utiču na ovo. Prvi je gustina naseljenosti nekog područja, a drugi je koliko se često družite sa ljudima. U današnje vreme, češće smo okruženi gomilom nepoznatih ljudi nego što se intimno družimo sa prijateljima. Istraživači takođe veruju da inteligentni ljudi manje potpadaju pod ovaj uticaj zajednice. To znači da u celini inteligentni ljudi imaju veće šanse da imaju neprirodne preferencije i vrednosti koje naši preci nisu imali. Prirodno je za ljudsku vrstu da traži sebi slične, ali iz nekog razloga inteligentni pojedinci ne osećaju potrebu da neguju takve odnose.
Istraživanje je takođe otkrilo da ljudi sa višim IQom imaju manje šanse da osete korist od prijateljstva. Inteligencija je verovanje da se psihološki mehanizmi razvijaju postavljanjem pitanja. Za naše pretke je ovo bilo veoma važno jer su čestim kontaktima sa članovima zajednice utvrđivali svoj položaj u njoj. Ipak, inteligentni ljudi nemaju potrebu za ovakvim priznanjima iz prostog razloga što veruju da bolje rešavaju probleme sami.
Pošto, sudeći po rezultatima ove studije, inteligentni ljudi ne preferiraju želje svojih predaka, oni se osećaju udobnije u urbanim sredinama. Istorijski gledano, ljudima je udobnije da žive u grupi koja broji do 150 članova. Ovo je tipična veličina neolitskog naselja. Gusto zbijeni centri dovode do osećaja izolacije i povećane depresije jer ne podstiču bliske odnose. Ovo svakako ne znači da su ljudi koji uživaju u druženju sa više ljudi glupi. Ovo, u stvari, samo znači da je neki usamljeni čudak možda visoko inteligentan i da je srećniji sa manje prijatelja.
(pasarella)
