icon-closeicon-commentsicon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-yticon-totopicon_react

Najnovije vesti

PRVI DAN PROLEĆA

Sve što treba da znate o prolećnoj ravnodnevici

Zanimljivosti 20.03.2017. 12:00h

Danas u 11 časova i 28 minuta nam stiže proleće. Šta se zapravo događa na dan ravnodnevice i kako se širom sveta proslavlja dan buđenja i ponovnog rođenja, otkriva National Geographic Srbija.

Astronomsko proleće na severnoj hemisferi počinje danas 20. marta i završava se u sredu 21. juna. 
Prolećna ravnodnevica na severnoj hemisferi je takođe poznata kao martovska ravnodnevica, a na južnoj hemisferi je poznata kao jesenja ravnodnevica.

 

Martovska ravnodnevica obeležava trenutak kad Sunce preseče nebeski ekvator, zamišljenu liniju na nebu iznad Zemljinog ekvatora, s juga ka severu. Ovaj trenutak se dešava 19, 20. ili 21. marta svake godine.

 

Zašto se zove ravnodnevica?

 

Budući da će danas noć i dan biti gotovo jednake dužine, 12 sati, ceo svet ovaj događaj naziva ravnodnevicom (equinox), što u latinskom bukvalno znači jednaka noć (equi - jednaka, nox - noć).

 

U stvarnosti, ravnodnevice na podrazumevaju tačno 12 sati dnevne svetlosti.

 

Solsticijum i ravnodnevica obeležavaju ključne faze u astronomskom krugu na Zemlji. Postoje dve ravnodnevice (prolećna i jesenja) i dva solsticija (letnja i zimska).

 

Njihovi datumi nisu fiksni zbog eliptičnog kruženja Zemlje oko Sunca. Početkom januara, Sunce je najbliže Zemlji, a početkom jula je najudaljenije.

 

Šta se događa na dan ravnodnevice?

 

Zemljina osa je uvek pod uglom od oko 23,5 stepeni u odnosu na ekliptičnu, odnosno zamišljenu ravan koju Zemljina orbita stvara oko Sunca. Bilo kog drugog dana u godini nagib Zemljine ose je u uspravnom položaju u odnosu na sunčeve zrake.Ravnodnevica se događa gotovo u isto vreme širom sveta. Ove godine, proleće stiže u 11 sati i 28 minuta.

 

Slavljenje novih početaka

 

Martovska ravnodnevica se već dugo slavi kao trenutak ponovnog rođenja na severnoj hemisferi. Mnoge kulture imaju mnoge prolećne festivale i praznike u periodu oko martovske ravnodnevice.

 

Tako se na primer u Indiji obeležava proleće obeležava festivalom Holi, u okviru kojeg se slavi pobeda dobra na zlom. Poznat je i kao festival boja, i slavi se posipanjem boja i plesanjem na ulicama.

 

Uoči dolaska proleća, u Japanu željno iščekuju cvetanje trešanja, kada će se cela zemlja obojiti u ružičasto.Budući da je prolećna ravnodnevica simbol rađanja, obnavljanja i rasta, u drevnoj Italiji je postojala tradicija da žene sade biljke u baštama Adonisa tokom ovog dana.

 

Budući da su mnogi drevni spomenici građeni poput astroloških kalendara, kako bi mapirali kretanje Sunca tokom godine, ravnodnevica je sjajno vreme da posetite Stounhendž u Viltširu ili Čičen Icu u Meksiku.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO JOŠ I:

 

Tsimane, pleme najzdravijih ljudi na svetu

10 najboljih besplatnih turističkih atrakcija na svetu

Naučnici otkrili algoritam koji može da predvidi buduće kriminalce na osnovu crta lica?

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...