Naime, "Ringe, ringe, raja" se u 17. veku u Londonu odnosila na kugu, pšaku bolest koja je odnela moge živote. Međutim, pesmica je nastala mnogo pre toga.
"Ring" na engleskom jeziku znaci prsten ili krug, a "Ring of Roses" (crveni prsten, prsten od ruža) označava prve simptome kuge – crvenasti krugovi na koži…
Izvorno, pesmica izgleda ovako:
Ring-a-ring o' roses, A pocket full of posies, A-tishoo! A-tishoo! We all fall down.
Cows in the meadows Eating buttercups A-tishoo! A-tishoo! We all jump up.
Dakle, engleskoj verziji nema govora o čika Paji, jajima, mućku i čučanju.
Radi se o opakoj bolesti koja kosi decu pred sobom. Zbog toga tekst i govori: prsten od ruža, pun džep buketića, a-pćiha, svi padamo…
Prva strofa dečije pesmice govori o bolesti i umiranju, a druga o leku i ozdravljenju: Krave na poljani, pasu lekovito bilje (žablji cvet), a-pćiha, svi skačemo…
U ovoj pesmi spominju se dva cveta – Ruža i žablji cvet, jedan je crvene boje, poput crvenih prstenova koji predstavljaju simptome kuge, a drugi cvet je žut i tradicionalno se koristio kao lek protiv groznice, upala, reume, iritacija kože i slično…
Pesmica se pevala slično kao i kod nas – deca se uhvate za ruke i formiraju kolo oko jednog deteta, igraju oko njega i pevaju pesmu. Ko je najsporiji u kolu u sledećem krugu stoji u sredini (postaje Rosie – Ružica).
Simbolično, dete u sredini predstavlja osobu obolelu od kuge, samu, izolovanu. U kasnijim verzijama, dete koje stoji u sredini na kraju pesmice poljubi nekoga iz kola i tako ga "zarazi" da ono postane Ružica, te zamene mesta…
Od kada je nastala, pesmica Ringe Raja imala je mnogo prepeva i verzija na različitim jezicima, a kako je prsten od ruža postao čika Paja koji donosi jaja od kojih je jedno mućak, nije izvesno.
U našoj verziji, dete u sredini predstavlja mućak. Deca se vrte u kolu i pevaju pesmicu. Na kraju sva deca čučnu (simbolično popadaju). Koje dete zakasni, postaje mućak i ide u sredinu…
Ringe, ringe, raja doš'o čika Paja pa pojeo jaja, jedno jaje muć, a mi djeca čuč.
Međutim, koreni ove dečje pesmice sežu još dalje od 17. veka i pošasti koje su morile svet. Smatra se da je ovo u početku bila dečja igra koja se zaista igrala oko ružinog drveta, koje je u paganizmu bilo simbol života, svetlosti, nadarenosti natprirodnim moćima.
Dakle, ova dečija pesmica datira još iz paganskog doba. Kijanje, koje se spominje u pesmi, simbolizuje izlazak duše iz tela. Paganski narodi su verovali da duša može da nam pobegne iz tela prilikom jakog kijanja, zbog čega se i razvio običaj da se prilikom kijanja ruka stavlja na usta i nos. Tek kasnije, mnogo kasnije, sa otkrićem bakterija i virusa, stavljanje ruke na usta postalo je način da se spreči širenje bolesti.
Od ovog narodnog verovanja potiče i izraz "duša u nosu". "Duša mi je u nosu" – ovim izrazom saopštavamo da smo toliko iscrpljeni da smo na ivici smrti – duša se popela u nos i samo što ne izađe iz tela.
(Kurir.rs/Besno pile)
