Nedavno su stručnjaci vodili istraživanje i došli do zanimljivih rezultata. Naime, dok je rad do 30 sati nedeljno dobar za kognitivne funkcije u četvroj deceniji života, svaki dodatni napor izaziva smetnje u produktivnosti čoveka.
Zapravo, ljudi koji su radili 55 sati nedeljno ili više, imali su najveći pad u kognitivnim sposobnostima, dosta veći od onih koji su bili nezaposleni, odmarali ili uopšte nisu radili. Istraživanje je obuhvatilo 3500 žena i 3000 muškaraca starijih od 40 godina.
Dok su osobe rešavale test kognitivnih funkcija, njihova sposobnost na poslu je takođe posmatrana. Test je merio koliko su te osobe sposobne da čitaju naglas, spajaju reči i brojeve i recituju liste brojeva.
Mišljenje profesora Mekkenzija je da količina rada može biti značajno relativna za ovo. Stupanj intelektualne stimulacije može zavisiti od radnog vremena i radnih sati. Rad može biti mač sa dve oštrice. S jedne strane, može podstaći moždanu aktivnost, dok istovremeno predugačak rad može dovesti do iscrpljenosti i stresa, što potencijalno uništava kognitivne funkcije.
Budući da je većina nas prisiljena da radi i nakon četrdesete godine, postaje ključno brinuti se o svom zdravlju, provoditi praznike odmaraući se i produžiti slobodno vreme.
Profesor Mekkenzi sugeriše da "Raditi puno vreme, preko 40 sati dnevno, je još uvek bolje nego ne raditi s obzirom na očuvanje kognitivnih funkcija, ali to ne povećava potencijalne efekte rada."
(Kurir.rs/atma)
