icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

INDIJANCI SU VEROVALI DA NAŠA SUDBINA ZAVISI OD PODSVESTI: Oni su koristili hvatače snova, a evo kako se prave i kako deluju!
Foto: Profimedia

NAJSTARIJA TRADICIJA

INDIJANCI SU VEROVALI DA NAŠA SUDBINA ZAVISI OD PODSVESTI: Oni su koristili hvatače snova, a evo kako se prave i kako deluju!

Zanimljivosti

Snovi su za Indijance imali mnogo značenja, a jedna od najstarijih tradicija vezana za verovanje kako je vazduh oko nas prepun dobrih i loših snova te da naša sudbina i životne odluke zavise od toga koji se snovi uvuku u podsvest tokom noći.

Deo je tradicije i vešanje hvatača snova, ručno pletenoga kruga, isprepletenog mrežom koja liči na paukovu, uz uzglavlje kolevke u kojoj spava dete ili iznad kreveta odrasle osobe.

 

foto: Profimedia

 

Svaki, pa i najmanji pokret pera značio bi prolazak još jednog prekrasnog sna, a to je i zabavljalo dete koje bi ležalo ispod njega. Verovalo se kako takav hvatač propušta dobre, a zaustavlja loše snove. Izvorno, hvatači snova pojavili su se u plemenu "Ojibwa", koje je zapadna grana Indijanaca "Chippewa". Posle su hvatače snova brakovima i trgovinom preuzela još neka plemena, a poznato je da su ih izrađivali i prvi narodi Kanade. Tradicija se posebno proširila nakon panindijanskog pokreta šezdesetih godina prošlog veka.

 

foto: Profimedia

 

Tradicionalno, pleli su se od grančica crvene vrbe, a za pletenje mreže koristile su se stabljike koprive. Grančice su se skupljale sveže i savijale u krug u spiralnoj formi, a potom sušile. Upotrebljivalo se prirodno perje, a u svaki hvatač snova bio je upleten i jedan poludragi ili dragi kamen. Kad se u mrežu uhvati dobar san, on lagano prolazi njome i spušta se na uzglavlje. Mekano pero (ili perje) isprepleteno oko kruga koji drži mrežu predstavlja dobar zrak i pomaže da se dobri snovi lagano spuste u podsvest, tako lagano da se često ne možemo setiti šta smo sanjali.

 

foto: Profimedia

 

Istovremeno, loši snovi “ne znaju” put kroz mrežu i zbunjeni ostaju zapetljani u njoj do prvih zraka sunca. Tada isparavaju iz mreže kao kapi vode na suncu i nikad ne uspeju da dođu do podsvesti i nanesu zlo. Legenda o nastanku hvatača snova kaže kako je pauk mirno pleo mrežu iznad uzglavlja starice Nokimis. Jednog je dana došao njen unuk i popeo se na stolicu sa cipelom u ruci da ubije pauka, no baka ga je zaustavila. Kad ju je pitao zašto štiti pauka, samo se nasmešila. Te joj se večeri pauk obratio i zahvalio joj što ceni njegov rad te joj je rekao da će joj zato dati dar. Kad je mesec obasjao njegovu mrežu, rekao je: “Ovo je moj dar tebi, svaka mreža koju mesec osvetli zadržaće loše snove i zlo daleko od jastuka osobe koja spava ispod njega”.

 

Kurir.rs/Savršena, Foto: Profimedia

 

    

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

Spust ili samoubistvo na Nijagarinim vodopadima!

 

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...