Evolucija je lako mogla da nas odvede u potpuno drugačijem smeru, a činjenica da izgledamo tako kako izgledamo mogla bi da bude rezultat niza gotovo neverovatnih slučajnosti, piše BBC.
Život na našoj planeti suočio se brojnim neobičnim situacijama i katastrofama. Preživeli smo iznenadna ledena doba, udare asteroida i zahvaljujući tome kako su tadašnji organizmi odgovorili na sve te izazove, došli smo do današnjeg doba.
Šta bi se dogodilo ako bismo potražili još veće događaje odgovorne za promene života? Možda su veliki kosmički događaji u našem solarnom sistemu odgovorni za nastanak života i njegov razvoj. Možda čak i galaksijski događaji imaju neku ulogu. Možemo li da kažemo da smo, doslovno, rođeni pod srećnom zvezdom? Jedan od najpoznatijih evolutivnih događaja nastalih kao rezultat velike katastrofe je teorija o asteroidu koji je zbrisao dinosauruse sa lica Zemlje.
Teoriju je prvo predstavio fizičar Luis Alvarez 1980. godine. On i njegov tim istraživača otkrili su da slojevi stena otprilike iste starosti sadrže neobično velike količine retkog elementa iridijuma. Pretpostavili su da je neki asteroid udario u Zemlju i da se iridijumska prašina raširila po čitavoj planeti.
Iridijum se u većim količinama nalazi samo u asteroidima, a u Zemljinoj kori nalazi se samo u tragovima. Kako je tačno asteroid mogao da uništi životinjske vrste nije potpuno jasno, ali postoje brojne teorije.
Godine 1991. teorija je dobila novi vetar u leđa kada su naučnici uz obalu poluostrva Jukatan u Meksiku otkrili krater širi od 180 kilometara. Sva ta otkrića dovela su do straha od mogućeg udara asteroida koji bi mogao da uništi ljudsku vrstu. Međutim, šta ako je objašnjenje mnogo duže i mnogo neobičnije?
Japanski naučnik Tokuhiro Nimura predložio je alternativno objašnjenje za sloj iridijuma nastao pre nekoliko miliona godina. U martu ove godine rekao je da postoji mogućnost da je za izumiranje dinosaurusa, ledeno doba i sloj iridijuma odgovoran prolazak Sunčevog sistema kroz molekularni oblak. Reč je o ogromnim oblacima gasa i prašine iz kojeg nastaju zvezde. Nakupljanje prašine u atmosferi moglo je da stvori maglu koja bi odbijala sunčevu svetlost i ohladila planetu.
"Ideja je zanimljiva i sigurno je moguća, ali još nije dovoljno razvijena i nema dovoljno dokaza", rekao je Martin Bič s kanadskog Univerziteta Regina.
Izumiranje jedne vrste života ostavlja prostora drugima da se šire i menjaju na načine koji ranije nisu bili mogući. Postoji mogućnost da su pojedina izumiranja rezultat nestanka jedne vrste koje pokrene lančanu reakciju, ali postoji mogućnost i da su masovna izumiranja rezultat uticaja sila daleko van naše planete. Jedna od najpoznatijih teorija je da je Sunce zapravo deo binarnog zvezdanog sistema, ali da je to drugo sunce tako malo da ga teleskopi nisu nikad zabeležili.
Teoriju "Zvezde smrti" predložili su astronomi u osamdesetim godinama prošlog veka. Oni kažu da to drugo sunce povremeno uspe da povuče ledene asteroide s ivice našeg sistema koji onda uništavaju život na Zemlji. Gotovo redovan raspored masovnih izumiranja je istovremeno bio najveći dokaz i najveća kritika teorije o "Zvezdi smrti". Pobornici teorije su govorili da bi pravilni razmaci mogli da idu u prilog teoriji jer se to skriveno sunce u pravilnim razmacima približava i udaljava od Sunčevog sistema.
Kritičari su, međutim, ukazali na činjenicu da su masovna izumiranja previše redovna. "Zvezda smrti" bila bi pod uticajem i ostalih zvezda i zbog toga bi imala neke nepravilnosti u kretanju.
Prolazak Zemlje kroz akumiliranu mračnu materiju možda utiče na oblak kometa u Sunčevom sistemu koje zatim udaraju u našu planetu. Bez obzira na sva moguća objašnjenja, masovna izumiranja i dalje su neobjašnjena. Bilo kako bilo, neverovatno retki događaji koji se dešavaju jednom u stotinama miliona godina možda i nisu tako loša stvar jer omogućavaju nastanak novih vrsta i bujanje života kakav nije postojao pre izumiranja.
(Express.hr)
