Bila jednom jedna vrana. Živela je u šumi, ali je letela gdegod bi poželela, imala mnogo prijatelja među životinjama i, sve u svemu, živela jedan lep i ispunjen život. Međutim, jednog dana je videla labuda.
Njegova belina i gracioznost su je oduševile i ona, koja je do tada mislila da je lepa i srećna, pomisli kako je eto, ipak, labud mnogo lepši i srećniji od nje.
"Grešiš! I ja sam mislio da sam najsrećnija ptica dok nisam bideo papagaja. On je prelep, a ne ja. Mora da je on najsrećnija ptica na svetu", reče labud vrani kada mu je ona izrazila svoje divljenje.
Posle nekog vremena, na jednom od svojih putovanja vrana je naletela na papagaja. Sedeo je u kavezu okačenom na terasi nekog stana i cvrkutao pred ogledalom. Bio je šaren, a perje mu se presijavalo na sunci.
Vrana pomisli: "Evo zaista najsrećnije i najlepše ptice na svetu"... "Ti si predivan! Mora da si najsrećnija ptica na svetu", reče vrana papagaju kada je sletela pored njegovog kaveza.
"Ja sam uvek mislio da sam najlepša i najsrećnija ptica na svetu. Ali vidi", zbog moje lepote, uvek sam u ovom kavezu. Već dugo vremena posmatram vrane koje lete pored mog zlatnog zatvora. One lete gde god požele, obilaze šume i polja i nikome ne odgovaraju. Jamislim da su vrane najsrećnije ptice na svetu", odgovori papagaj.,
