Džanin se spremala za Olimpijadu u Kalgariju 1988. kada je na nju naleteo kamion velikom brzinom.
Zadobila je prelome kičme i vrata na šest mesta, kao i druge prelome, povrede glave i obilna unutrašnja krvarenja.
Ona je u blogu na sajtu Hafington posta Džanin Šepard opisuje kako je “napustila telo i počela da se bori za život” i zašto joj je deset dana provedenih u komi bio najveći poklon u životu.
"Sećam se samo da mi je sunce bleštalo u lice. Nisam bila svesna onoga što se događalo oko mene dok su sanitetska ekipa i lekari očajnički pokušavali da mi pomognu. Napustila sam sopstveno telo i počela da se borim, doslovno sam se borila za život", napisala je ona.
Međutim, nije imala čuveno iskustvo bliske smrti kako ga opisuju mnogi. Nije videla svetlo na kraju tunela, niti ju je bilo ko čekao da joj kaže da njeno vreme još nije došlo.
"Mogla sam slobodno da prelazim iz jedne u drugu dimenziju. U jednom momentu sam bila u svom telu, a već u sledećem bih prešla u vantelesni nivo - ponekad sam se istovremeno nalazila na dva mesta", piše Džanin.
Dok je na fizičkom nivou imala nepodnošljive bolove, izvan tela je bila lišena svih zemaljskih problema i nije osećala bol.
"Znala sam da me prate i podržavaju duše, koje su davno pre mene prešle taj put. Duše koje su je pratile napravile su joj pomenuti poklon. Mogla je da bira: ili će živeti u tom duhovnom svetu, ili će se vratiti u telo - koje je u nesreći pretrpelo nepopravljivu štetu.
Njen otac nije hteo da se pomiri sa tom užasnom prognozom.
"Čvrsto me je stegao za ruku i počeo da se moli: “Dragi Bože, uzmi moju snagu i pokloni je Džanini. Ne daj da ode." Prožeta silinom njegove iskrene ljubavi, skupila sam poslednje atome snage i počela da se borim", otkrila je Džanin.
Svi su mislili da se neće izvući, a na njihovo iznenađenje, posle deset dana otvorila je oči.
"Najvažnije saznanje za mene je bilo da se nisam vratila u telo da bih drugima pričala o iskustvima sa onog sveta. Vratila sam se da naučim kako da uživam punim plućima u životu", kaže ona.
Tokom deset dana u komi, dok se slobodno kretala između nebeskog i zemaljskog sveta, stekla je suštinska saznanja o tome ko je ona zapravo i pravom smislu svog života.
To ju je podstaklo da životu da novi i neobičan smisao.
"Dok sam u gipsu od glave do pete sedela u invalidskim kolicima i fascinirano posmatrala avion iznad moje glave, donela sam odluku koja će neverovatno uticati na moj budući život: ako već ne mogu da hodam, možda mogu da letim!, napisala je i otkrila da je upisala kurs letenja, akrobatskog letenja i kurs za instruktore letenja. Počela je da piše, postala je motivacioni govornik i rodila troje dece.
"Svaki dan u svakom trenutku donosimo odluke koje utiču na našu budućnost, iako toga nismo svesni", zaključila je ona.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SILA 12. epizoda: Kako je izgledao prvi sovjetski vojni avion?
