Kada se neka čestica nađe u nosu ili se na neki način u mozgu pokrene „centar za kijanje“, sledi slanje signala koji vrlo brzo i čvrsto stisnu grlo, oči i usta. Nakon toga se prsni mišići energično kontrahuju, a mišići u grlu opuste. Tako se vazduh, zajedno sa sluzi i slinom, tera iz usta i nosa te dolazi do - kijanja.
Drugim rečima, kijanjem se organizam pokušava vratiti u prvotno, 'zdravo' stanje. Aleks Džekmen pokušao je i demistifikovati tezu kako kijanje na telo ima isti efekat kao, otprilike, jedne desetine organizma i zato je toliko olakšavajući i neobično prijatno.
"Ta ideja povezana je sa činjenicom da su i sluznica nosa i krvni sudovi penisa i klitorisa - erektilna tkiva (iako sadržaj sluzi nije niti približno sličan)", tvrdi američki lečnik.
"Sličnost između kijanja i orgazma je u tome što je uzrok ovih reakcija povećana osetljivost koja raste, raste i raste, a onda konačno dolazi do olakšanja. Naše telo je savršeno podešen mehanizam, napravljen za takva izdanja. Međutim, svaka dalja sličnost ovde prestaje", tvrdi Aleks Džekman.
