Naime, ona od desete godine ima problem sa ishranom.
"Još u osnovnoj školi sam prestala da jedem. Nisam želela da budem debela, nisam želela da moje sestre budu lepše od mene, želela sam svima da se dopadam. Tada sam prestala da jedem", počinje svoju priču Samanta.
Ističe da je imala skroz iskrivljenu sliku o svom izgledu.
"Kada god bih se pogledala u ogledalo videla bih sliku nečega što mi se ne dopada. Hranu sam počela prvo da krijem od roditelja. Smišljala sam razne načine, sada kada se setim šta sam sve radila, nije mi jasno kako mi je sve to padalo na pamet", kaže ona.
Ujutru bi sipala malo mleka u tanjir i malo muslija, kao da je već sve pojela.
"Pokazala bih mami tanjir koji je bio prljav od hrane... To mi je prolazilo neko vreme. Međutim, kada je videla koliko sam smršala, nije mogla da veruje. Lagala sam je, govorila sam joj da je to od stresa", priča Samanta.
Ističe da je jedan dan njena majka uzela njenu školsku torbu i pronašla gomilu stare hrane koju je krila.
"Odmah me je odvela kod lekara. Tamo su joj rekli da sam na ivici anoreksije. Svi su morali da paze na mene. Učitelji, kolege... Svi su mi stajali nad glavom i čekali da pojedem sve iz tanjira. Tada mi je bilo samo još teže", kaže ona.
Prvi put je ostala trudna u 19. godini. Pobacila je to dete... pa još jedno, pa još jedno. Ukupno šest puta.
Tada se osvestila.
"Bila sam previše mršava da bih uspela da iznesem trudnoće. Tada sam se trgnula. Sada sam majka dvoje prelepe dece. Apelujem na sve da paze šta rade sa svojim zdravljem, jer, ja sam imala sreće i uspela sam da ostanem trudna na kraju i ostvarim san i postanem majka."
