Svi ljudi do neke mere čačkaju i grizu nokte. Mi krećemo s terapijom tek kada to počne da nanosi štetu, objašnjava psiholog Fred Pencel koji se specijalizovao za poremećaj repetitivnog telesnog ponašanja.Prema nekim studijama, čak 20 odsto ljudi grize nokte, a Fred Pencel ističe kako, iako je broj onih kojima je potrebna stručna pomoć manja, takav poremećaj, stručnog naziva onihofagija, je i dalje čest. Ipak ostaje pitanje zašto ljudi grizu nokte.
Trenutno objašnjenje je da podsvesno uravnotežavamo osećaje – kada nam je dosadno, tako se stimulišemo, kada smo pod stresom grickanje pruža privremeno olakšanje.
"Deluje bifazno, poput cigarete. U određenim okolnostima rešava nas dosade, u drugima nas smiruje, objašnjava rezultate svog istraživanja profesorka Sara Roberts sa Univerziteta u Montrealu. Prošla objašnjenja odbačena kao besmislice.
Sigmund Frojd na primer, je tvrdio kako ljudi koji grizu nokte imaju oralnu osobnost, odnosno imali su problema u fazi detinjstva u kojoj dete istražuje svet stavljanjem predmeta u usta. Tvrdio je i da grizenje noktiju otkriva ljude koji su skloni oralnom seksu. Za to nije našao nikakvih dokaza i teorija je odbačena.
Kasnije istraživači su tvrdili kako su grizenje noktiju, čupanje kose i čačkanje kože oblici samopovređuvanja i da ljudi podsvesno mrze sebe. Ipak, većina ljudi koji grizu nokte želi da se reši navike i nisu skloni samopovređivanju. Tek su '90-ih godina prošlog veka psiholozi počeli ozbiljno da izučavaju grizenje noktiju. Tada su ih svrstali među opsesivno-kompulzivno ponašanje.
"To nije prava reč. Za početak, kompulzivno ponašanje povezano je s izrazitom teskobom. Griženje noktiju je popraćeno užitkom. Oni koji to rade žele da se reše ove navike, ali u trenutku kad grizu, oni to žele. Iako oni koji pate od OKP-a češće grizu nokte, to su dva odvojena poremećaja" objašnjava dr. Pencel.(Magazin.hr/vox.com)
