Izletela je iz taksija u udobnim patikama, nenašminkana, kose vezane u konjski rep, odevena u neobaveznu garderobu, potpuno drugačiju od one koju će ubrzo obući. Imala je još svega nekoliko minuta da stigne na generalnu probu za večerašnju reviju.
Ona ne pripada mondenskom kremu. Nije tražena kao dvadesetogodišnja Bretonka Žozefin Letitur, sveža francuska krv među pedeset najpoželjnijih, koju već zovu novom Karlom Bruni. Njeno šetanje podijumom vredi daleko manje od koraka Brazilke Žizel Bindšen, čiji listovi koštaju koliko Mesijevi i Ronaldovi, i koja je u trideset četvrtoj inkasirala 47 miliona dolara za godinu dana. Platiće je, ipak, 400 evra za dva sata. Ovih dana i ona je bila ravnopravni akter velike pariske modne razglednice.
Nedelja konfekcijske mode pravi je tekstilni maraton. Za devet dana, organizovana su zvanična 92 defilea, ne računajući brojne privatne hepeninge i revije u izložbenim prostorima butika na glasu. Pretaporte fešn vik su i šezdeset kilograma ukosnica, trideset šminkera i asistenata u proseku po defileu i sedamdeset hiljada snimaka po fotografu. Ne treba zaboraviti ni fino odmerenu dozu surevnjivosti, konkurencije i senzacija po principu rekla-kazala na najvišem nivou.
Industrija opšteg stila otvara svoja vrata dva puta godišnje, u Njujorku, Londonu, Milanu i Parizu, uvek ovim redom. Ideja je potekla od američke modne novinarke Elenor Lembert koja je prvi defile organizovala usred ratne 1943. godine. Kasnije su se pridružili ostali. U svetu visoke mode, privilegija, kao što je red, pripada samo francuskoj ali i modnoj prestonici, takođe dvaput u godini, u januaru i julu, isključivo za ekskluzivnu klijentelu dubokih džepova.
Moda poslednjih decenija napada sa svih strana. Danas u svetu ima 140 replika modnih nedelja, sa triput više sedmica nego što ih stane u godinu. Za samo mesec dana, organizuje se više od trista revija. Zgodna tela šetaju zanosne kreacije u holovima i halama fondacija, hotela, rezidencija, galerija, muzeja. Oblikovanje tekstila je postalo klasična umetnost.
Velike modne kuće odavno su shvatile značaj konfekcije, koja je dugo bila u senci visoke mode. Svoje modele za široku publiku izlažu "Kristijan Dior", "Šanel", "Ermes", "Valentino", "Sonja Rikel". Sektor ženske garderobe ne oseća krizu. Prošle godine u Francuskoj je, čak, zabeležen rast prodaje, a obrnulo se preko deset milijardi evra. Krpice, kao spas od depresije.
Kažu da moda odslikava vreme. Kakvo će biti predstojeće jeseni i zime? Crno-belo i jarkih boja, zavisno od raspoloženja. Žuta je nova crna. Crvena je bela. Avangardni esetetski jezik podrazumeva haljine s rajsferšlusom s apstraktnim čipkama i printanim motivima, mini suknje protkane srebrnim nitima, glatku kožu, kapute od mohera, mrku pepito šaru sa smelim umecima, rokerske kožnjake, proste džempere, mešavinu kocaka i životinjskih aplikacija, ženske forme, lažnu klasiku, distorziju buržoaskih manira, siluetu iz američkih filmova pedesetih, ali i široke pantalone i tajere muškog kroja. Za noć, crna haljina od tila, sa satenskom margaritom.
Jednostavno, bez pretenzija.
Nosila je od svega pomalo. Presvukla se stotinu puta. Već je bila prošla ponoć, kad je izašla. Voz podzemne železnice, čiji su vagoni osmišljeni još šezdesetih, prikočio je, zaustavljen u vremenu, na stanici Pasi. Ušla je i izgubila se u prosečno obučenoj gomili.
(Novosti)
